Ratnik

_БОРРАа_НЕИАДИЈЕ___ 65

Ш. Развијање снага по дубини

Ово одговара једном тактичком критеријуму ратне вештине, античком, али још увек истинитом, пошто почива на психолошким околностима и на једној од најглавнијих функција командног елемента у борби.

Психолошке околности заснивају се на природној потреби борца у првој линији да зна, да иза себе има других снага, које су спремне да га потпомажу или појачају његову акцију (или такође да га замене) кад би се његова енергија исцрпила. Овде је вредно забележити природну тежњу снага, ешелонованих у дубину, да што пре стигну до прве линије, да би изашле што брже из незгодне неизвесности о својој тамној судбини; ова тежња, као што ћемо видети, ублажује се у неколико, али она ипак помаже да се цела маса одржава у оном налету унапред, који чини постизање успеха лакшим.

Битна функција командовања у борби, којој се овај трећи критеријум придружује, јесте она која према стварном развитку догађаја, т. ј. по успесима и неуспесима који су суштина борбе, испитује околности, да би се знало, како да се најзгодније повећа напрезање, наиме, како да се употребе у најзгоднијем времену и на најповољнијем месту снаге и средства, које су због нејасне ситуације из почетка задржане позади у резерви. Стварно, извођење ове функције јесте „маневар“, који дефинује Карло де Кристофорис: „Ударити јачим делом своје сабље на слабији противникове“. Стога треба сачекати, да се сазна где је ово слабије, да би тамо ударили својим јачим. Видећемо доцније како је на модерним бојиштима, на којима је наступање тако тешко и где се мало или ништа не види, тражење овог слабијег бескрајно потребније па и мучније и теже него што је било на бојиштима Фридриховим и Наполеоновим. И стога, ако је начело ешелонирања у дубину старо као сам рат, оно је данас бескрајно порасло у важности, тако, да представља највећу бригу сваког команданта тактичке јединице.

ТУ. Стална и тесна узајамност ватре, кретања и јуриша у тактичком дејству група и јединица

Ватра, кретање и јуриш (удар) увек су (као што смо већ казали) три битне особине дејства пешалије. Али, док се до пре кратког времена њихова функција испољавала тако рећи узгстопце, тако да је јуриш био само коначно и дефинитивно крунисање једне широке акције, која се развила и сазрела на пространом иједноставном фронту, са' наизменичном затром и кретањем, морамо данас да уобичајимо, да схватимо целу тактичку акцију као низ одвојених епизода, за чије решење треба узајамног

РАТНИК, СВ. Х. 1921. 5