Ratnik

ФОШЕВА БИТКА __ 13

Да се одмах у области Бове формира једна снажна резервна армија, која ће бити кадра да заустави немачко наступање, а нарочито да по сваку цену одржи везу између Француза и Енглеза. Да би се саставила ова армија извлачењем дивизија са других фронтова и да би се она ангажовала и употребила како треба, безусловно је био потребан врховни командант, јер се без њега, пре свега, дивизије не би могле са других фронтова ни извући, пошто сви команданти налазе да је код њих ситуација таква, да се из њихових фронтова не може ништа узети.

У том погледу Фош је писао и молио 23./3. 1918. године Клемансоа, који је и сам тада ишао по бојиштима од команданта до команданта. Ово је вредно забележити. Клемансо у критичним тренутцима не седи у Паризу, он иде по бојиштима да прима на се и дели одговорност са другима; он иде да подстиче друге и да их бадри.

Опасност беше велика. Помишљало се и на то, да француска влада изађе из Париза. Поенкаре на то не пристаје и изјављује да у том тренутку не може бити питања о његовом одласку. Клемансо му одговара: „Ви ћете отпутовати, ако то: хоћете, претпоследњи; што се мене тиче, ја ћу оставити престоницу последњи, па по потреби и аеропланом“. Истог дана још је једном Клемансо покушао да опомене Поенкареа, да са владом оде из Париза. Поенкаре је и сада то одбио.

Ова епизода показује колико је снажан немачки напад, али уједно и то колико су узвишене личности и воље стајале на супротној страни, чије су моралне јачине и биле најјачи бедем немачкој офанзиви.

25. и 26./3. опасност се увеличала, и под тим утиском и осећањем крајње потребе да се акција савезничких војних снага обједини, би донесена одлука и од енглеске и од француске владе, да се Фошу повери мисија да обједињује акцију савезничких. армија на Западном фронту, с шим да ће се он споразумевати са главним заповедницима савезничких војсака,. коме ће ови достављаши све корисне извештаје.“

Кад је Фош примио команду над савезничким армијама Западног фронта, Петенове и Хегове идеје водиље беху ово:

Петенова:

Одржати груписане француске армије ради заштите престонице (главна улога);

Сачуваћи везу са Енглезима (споредна улога);

Хегова:

Чинити све што је могућно, да се спречи одвајање од. Француза. Ако се на то буде приморано, повлачити се ка пристаништу Кале. Дакле, један мисли на Париз а други на Кале.