Ratnik

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 139

што су им пливачки базени и стрелишта недовољно приступачни и што управе дотичних удружења не улажу увек довољно труда да би их уверили о корисности ових спортова. Па ипак су ова вежбања неминовно потребна. Оба поменута спорта допуњују и довршују физичку дресуру појединаца, јачају његову енергију захтевајући од њега чврстину воље, одважност и много хладнокрвности. Јер је и атлет тек онда савршен, кад усредсређује у себи окретност, снагу, издржљивост, вољу, енергију и довитљивост, који и у животу праве од њега способног, правог борца, борца који ће у свима приликама и на сваком месту, где му је живот у опасности, умети одупрети се и борити противу струја, што би га могле савладати ни упропастити. |

Баш у данашњим данима једва има другог спорта, који омладина толико занемарује, као гађање војничким ручним оружјем. Изгледа да је она према њему равнодушна, да га чак потцењује. Међутим баш је искуство Великог Рата показало сву његову корисност.

Ако је с једне стране важно да човек на бојном пољу буде јак и смео, да уме савладати тешкоће и подносити напоре:и оскудицу, с друге стране исто тако је важно, да се уме служити оружјем које му је поверено, да уме гађати ради одбране, а пре свега ради уништења непријатеља.

То треба да буде и то и јесте главна брига војникова у борби. То треба да буде главна брига и оних, којима на срцу лежи припрема за што боље испуњавање. војничке дужности, а још више оних, којима је позив да приуготове младе људе за њихову будућу војну дужност.

Али вештина гађања постизава се само подужом практичном наставом, поновљеним вежбањима и разним положајима и ставовима, а и техничким саветима даваним. омладини у самсм току гађања. То је, опште узев, у ствари техничка обука, коју треба ученицима давати у току, пре и после гађања, а за коју су потребни квалификовани инструктори.

Али морамо рећи, на жалост, да смо на многим стрелиштима, која су недељом отворена за омладину, констатовали, да је већина младића, који се иначе онако ревносно одају разним спортистичким усавршавањима, потпуно ништавна у колико се тиче гађања. Они немају ни оног најосновнијег знања, што га сваки војник већ при почетку своје службе мора да има. Они не знају ни за нишанску тачку, ни за правац, ни за путању зрна, па не уму да заузму ни правилан стрељачки став. Што се тиче корекције гађања и механике затварача, они ништа не знају ни о њиховој намени, ни о њиховом раду. Једном речи, поменута друштва ништа не чине за спрему мла-