Ratnik

144 РАТНИК

рани у блокхаузу својега брода, већ ће се, према потреби у датом моменту, премештати било на обалу, било у какву линијску лађу, било, можда, и у један аероплан. На тај начин ова уредба потпуно одговара новим захтевима модернога рата.

Ова се уредба допуњује и оном другом, којом се тежи преустројству одбране обала. Међутим о овој другој један оцењивач у „Тану“ налази, да се њоме непотпуно решава ово битно питање. Овај је проблем један од оних, који су се стално наметали француским владама — бивше монархије као и републике. Одбрана обала је скоро сва последња два столећа била јабука раздора између војне и морнарске управе. Године 1759. нпр. она је била поверена војној управи. Војни комитет од године МГ потврди ову меру; скоро преко целог ХЛХ столећа она је остала у делокругу министарства војног. Адмирал Об (Ацђе) је 1886. године узалуд тражио превод одбране обала у област морнарице, а Локроа је од 1891. 1894. године трошио свој сјајни таленат у покушајима да се она повери његовом ресору. Анкете, дискусије, комисије, официрски рапорти узалуд се ређаху и измењиваху. Године 1913. постави се једна генерална мешовита комисија, која предложи, да се морнарици повери одбрана четири главних поморских тачака, над којима је сувоземна војска резервисала за себе право инспекције и контроле. У ствари међутим, у тренутку појаве рата, не беше изведена никаква организација. Војна команда скупи све снаге, које имађаше на расположењу, за сувоземни фронт. Да није било заштите коју је од првог дана енглеска морнарица указивала француском приморју на Маншу, ништа, без сумње, не би могло омести немачку прекоморску флоту да бомбардује француска пристаништа.

Потреба преустројства војске појави се у самом току непријатељства. Указ од 21. септембра 1917. год. наложи флоти дужност одбране приморских граница противу „пловећег непријатеља“. По примирју ово се питање понова узе у расправу. Маршал Петен, после брижљиве инспекције обала, дође до закључка, да треба у свему извести принцип изнет 1917. год. Указом од 31. децембра пр. год. одиста се поверава министру морнарице „да организује и обезбеди одбрану морских обала“. Први пут, нема сумње, у историји француске војске, имаће морнарски командант под својом влашћу, у сталном смислу, борбене трупе које даје министарство војно. Оне ће се борити противу непријатеља, који се искрцава — и који је искрцан. Обале француске су за будуће подељене у четири велика сектора: Манш, Атлантик, Југ, Северна Африка, а под командом четири вицеадмирала, као главна команданта (сопитапа 5 еп сћеђ.

Ова мера укида једну дуготрајну дисхармонију. Али један.