Ratnik

26 РАТНИК

у којој се непријатељу одговара контра-нападима, често пута. победничким, али не успев да се дефинитивно задржи његово напредовање и да се преотме иницијатива у операцијама.

Друга фаза почиње у тренутку када офанзива на Соми приморава Немце да обуставе своје даље операције против Вердена, те Французи узимају иницијативу у операцијама и код Вердена и извршују више напада, којима повраћају велики део изгубљеног терена и ослобађају тврђаву.

а) Дефанзивна битка почиње изненадним и брзим нападом 21. фебруара. У 7 часова и 15 минута отпочиње бомбардовање на обема обалама Мезе, на фронту од 22 километра. После 9 и по часова артиљеријске припреме, пешадијски напад отпочиње на десној обали Мезе, на фронту свега од 7 километара, између шуме Сапгез и Негђебојв. Тај напад изводе 7 немачких пешадијских дивизија, од којих пет у првој линији, које, за време од прва три дана, имају пред собом свега две француске пешадијске дивизије, јако бројно смањене бомбардовањем. Упркос изненађењу и несразмерности снага, Немци наилазе на неочекивани отпор али локализован. После напредовања од 6 до 7 километара, напад застаје четвртог дана, којега се дана беше баш указала згодна прилика и која оста од Немаца неискоришћена. 26. фебруара падоше фор Дуомон и утврђење Хардомон.

Ситуација је критична. 26. фебруара Петен прима команду над Верденском армијом и организује одбрану са појачањима што придолазе. Мада борба не престајаше ни једног дана, француски се фронт поче устаљивати, немачки елан би сломљен контра-нападима; тако да се у почетку марта може сматрати, да је овај први напад заустављен.

6. марта, кронпринц упућује две дивизије у напад на фронт од 4 километра, на левој обали Мезе; напредује свега 2 километра; сматра да је то доста. Потом предузима напад са седам дивизија, на фронту од 8 километара, на десној обали Мезе, од којих тражи крајње напрезање — да отму Верден, срце Француске. 8. марта, Немци нападају обема обалама. После сва три дана борбе (6. 7. и 8.) напредовања беху незнатна; главне нападне тачке (!асоје ди Ротуге, на десној, и Мог Нотте, на левој обали) осташе неосвојене.

Од тада почиње права борба изнуравања, при којој се на сваки немачки напад одговарало француским контранападом. Напади немају више изглед офанзиве него појединачних, локалних напада. До 24. маја Немци нападају на левој обали, а потом продужују нападе на десној обали. У јуну изводе осам напада на фронту Еегте ТМаџсош+—Ратонр. Успева се да се освоји фор Во (7. МГ.) и понова угрожава фор Сувил.