Ratnik

152 Ратник

дрва официр, командир, вођа својих војника, који је и живео и борио се са њима и међу њима. — Својим је војницима био пример издржљивости и храбрости, он их је тиме задобијао и опијао.

Био је скроман! — Имао је ордења, а забврављао је да их има. Имао је ране, а ником их није показивао.

Кад је погинуо, требао је да буде ношен на лафелу као Наполеонови гренадири, повијен у тробојку, а он је сахрањен повијен у крваво шаторско крило. И кад је свештеник шапутао заупокојне молитве, једна невешто направљена воштаница тужно је трептала, а поред њега је стајао његов посилни, који га је мртвог из борбе изнео, и плакао за својим командиром.

Он је погинуо, једног од оних мучних дана, када се шајкача српска поново јавила на бојном пољу и Карађорђевском песницом први пут закуцала на и окована врата заробљене отаџбине.

Наш 12. пук нападао је Ветреник из дубоке Моглене и верао се по стењу протерујући прве делове Бугара. — Њему је следио као резерва ХЛ! пук.

И кад су пред мрак први редови чистили већ ровове на гребену, Бугари извршише контра-напад и потискоше победиоца. Енергични командант резерве прихвати прве редове и 1. батаљон Х! пука попуни празнину и заустави надирање Бугара, кад је ноћ наступила. — А ноћ је била без месеца, мрачна и пуна мистерија у густој шуми, која је покривала Ветреник.

Митраљези су целе ноћи дејствовали, праштале бомбе; уображени напади и одбране целе се ноћи предвиђали, грмљава топова и свиткање ракетли није престајало.

Неоријентисани официри и војници целе ноћи су гинули и радили.

А кад је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља.

Није било могуће овако остати.

Капетан Драгутин крете своју чету, — онжетавка је било само ако се бугарски ровови освоје и Бугари отерају. — На челу чете он пође на јуриш, његовој чети следоваше остале чете, и кад је он погођен лежао на самом бугарском рову, само су гласници бугарски могли ла побегну и јаве пораз.

Тако је погинуо капетан Драгутин. Од тада је прошло „много дана и много ноћи. Ровови на Ветуђенику сравњени су