Ratnik
20 РАТНИК
се у свима правцима окреће око почетка. По вољи узима разне лукове.
Отуда, она може да зрно одведе у најразноликије падне тачке.
Један прираштај искоришћивању,. прираштај који се непрестано побољшава, постиже се темпирним гађањем, које допушта да се тачке распрскавања имају на којој било тачки путање.
Померање путања, мењање њиховог изгледа и ограничавање њихове дужине може се остварити лако, разнолико, савитљиво, сигурно, брзо и шајно, тако да се о томе, унапред, не може ништа знати.
Дакле, знање и занат (умење) гађања, дају вештини гађања широко поље рада.
Али то још није ништа, ако се имају само ове користи.
Путања, по којој зрно иде, не може се изједначити са узицом којом се држи полицијски пас за време тражења криваца. Док је у цеви, очекујући у положају за паљење знак за полазак, зрно је најпослушније и најпажљивије. Али, чим је пошло по путањи, постаје исто толико грубо колико и слепо и без иницијативе; са погнутом главом, па ма шта се догодило, оно срља у смрт. Свакој жељи за противну заповест оно одговара: „Сувише ддцкан, командовати значи предвиђати“.
Ето о чему они који су неумешни, неуки и они који не воде рачуна о одговорности треба да размишљају.
При томе зрно, извршујући дословно све заповести свога артиљерца, у истој мери послушно се повинује и свима законима природе која се никада не лишава својих права. Природа, пак, има обичај да човеку допушта да се само поступно, и увек на одстојању вероватности, приближи њеним тајнама.!)
Са тога артиљерац, пре него комбинује какав ће положај да да зрнима на њиховом месту у борби, треба да поведе рачуна о томе шта ће зрна сама по себи да учине повинујући се природним законима вероватноће.
У рату, више него игде, извесност није идеал, него најварљивија бајка; једино веровашноћа може да буде узета у рачун и да послужи за основу рада.
Зрна, која не умеју да лажу (што потврђује мало напредвање њихове културе), чине артиљерији услугу, без престанка подсећајући је на овај закон који она свирепо исписују на самоме терену. Они је уче како се може и треба да рачуна на бојноме пољу.
5) Од увек је било наивних који су сматрали да су докучили све тајне: природе ако би она допустила да се што год од њених тајни сазна.