Ratnik

24 РАТНИК

неумешности не повећају размере и да према приликама најбоље искористе познату расподелу густине.

Ономе који хоће јасно да гледа стварности борбе, растурање је мање кобно него што изгледа; онај, пак, који уме да га искористи често њиме надокнађава друге своје непотпуности.

3. Средња погодна тачка у толико је од веће важности у колико има троструки изглед.

Говорећи геометријски, она је само скромно гледиште правоугаоника растурања; то је балистичка зверка.

За артиљерца, који осматра, регулише или контролише гађање, оно има другу вредност, вредност деншра груписања мешака.

Али, за свакога који жели да гађањем постигне дејство или се плаши тога дејства, битна особина средње погодне тачке састоји се у томе када се она узме као центар привлачења гусшине гађања. Са ове тачке гледишта она је за све од највишега интереса. Сваки предео бојнога поља у толико је убитачнији у колико је ближи средњој погодној тачки. |

4. За известан дати материјал, зрно, пуњење, упаљач, одстојање, спољне погодбе, растурање одговара положају распрскавања зрна избачених из датога оруђа. Отуда артиљерац, који разуме посао, треба то да узме као прву основу својим маневарским умишљајима, тежећи да према околностима што боље подеси распрскавање масе зрна, избачених из више оруђа једне или више јединица, те да би постигао жељени резултат. Овде се појављује значај средње тачке више средњих погодних метака.

Несталност средње погодне тачке.

У овоме смислу средња тачка заиста је јако интересантна.

До сада ми смо по готову о њој говорили према ономе каква је она на полигону, приликом мирнодопских изучавања.

Потребно је да ју расмотримо у њеноме положају за време рата. .

Тежиште гађања је у томе да се некоме или нечему нанесе зло. За време рата овај проблем биће решен само ако се средња погодна тачка доведе што ближе најважнијој тачки циља, тако да се она поклопи довољно густим делом зоне употребљенога дејства.

Приметити узгред да ово поклапање, т.ј. поступак прилепљивања једне зоне метака на најважнији део циља, сачињава практичну дефиницију остваренога дејства артиљеријским гађањем. Не треба бити, дакле, брз и викати чим је исказан израз гађања на зону (пошто се само зона и може гађати). Касније ћемо видети, да су на савременоме бојноме пољу,