Ratnik

МАНЕВАР ВАТРОМ 29

Рушеће способности функција су индивидуалнога наоружања (природа, унутрашње пуњење, упаљач ....) свакога борца (зрна).

Маневарске способности јесу функција путање. Узете посебице, оне су, ми смо већ видели, без практичне вредности. У рату срећни поготци који би од туда произашли, могу бити увршћени у исти ред са Ахиловом петом.

Дакле, ако се хоће да се бије, онда треба узети у обзир колективне способности, т. ј. треба маневровати искоришћујући рушеће способности.

Проблем ратнога гађања у ствари је двогуб.

Прво, у почетним заповестима датим зрнима треба означити зону распрскавања којом се тежи да поклони зона циља. Темељнија дискусија овога, наћи ће своје логичније место ван овога извода савремених карактеристика маневра ватром.

Осим тога, треба погодно поклопити средњу тачку зоне распрскавања са изабраном тачком на зони циља. Што се тиче овога, згодно је да се на њ још сада баци један брзи поглед.

Поклапање средње тачке зоне распрскавања са тачком изабраном на зони циља. — Ова ратна средња тачка о којој се, хтело не хтело, мора водити рачуна, само је сиромашни рођак оне богате средње тачке, коју одмеравају они који за време мира врше испитивања. У времену мира узима се да је само једним топом, добро познатим, избачен неограничен број метака и да сви они имају заједнички почетак. На бојноме пољу, пак, да би се поклопио један исти циљ, употребљују се разни топови једне исте јединице а често и из више јединица. Сваки од тих топова троши само ограничени број метака. Почетак разних координата ризикује да образује једну доста нескладну целину.

Очевидно, било би врло угодно кад би се за сваку ситуацију, на коју се наиђе, могли просто и чисто, као плод драгоцених студија, да примене цифрени резултати добивени науком.

Водиља, толико исто сигурна колико и мудра, наука је прва која нашој професионалној савести као сталну интелектуалну дужност намеће: никада не изгубити из вида да се временске погодбе и приближне примене основних дата мењају са даном и часом; њима треба, према околностима, додати практичне коефицијенте ради њиховог прилагођавања потребама рата, потребама које су и свирепије, и грубље, и хитније, и различитије.

Онај, лакомислени, који би занемарујући ове стварности говорио о банкротству науке. не говори ни о чему другоме: до о својој сопственој интелектуалној пропасти.