Ratnik

30 РАТНИК

маневарском смислу, тежећи наткриљавању непријатеља, обиласцима и удару у бокове и позадину или за проширивање и искоришћавање успеха, које постигну делови ангажовани у првој линији. Ако ситуација буде налагала судар хладним оружјем, треба га изводити енергично.

Према постављеним задатцима у оваквим акцијама, требало би најчешће водити борбу до краја, ангажујући све снаге. Али, са обзиром на ситуацију коњичких јединица према непријатељским јаким снагама, са којима се хватају у коштац, немогуће је да се увек залажу све снаге у борбу. Ово ће бити могуће само у случајевима, када коњица има непосредан наслон на делове своје војске који је подупиру. Ако није тај случај, мора се имати ма и најмањи део у резерви за непредвиђене случајеве, а нарочито за потпомагање евентуалног извлачења из борбе.

Одбранбене улоге у самосталном дејству.

Дејствујући самостално пред фронтом војске, коњица често има да одигра дефанзивно-маневарске улоге од велике важности, као: застор и заштита концентрације извесног дела војске; задржавање непријатеља у циљу добитка времена и простора у корист операција које следују; одржање извесне линије или теренског одсека до доласка јачих снага ит.д.

Вршећи овакве улоге, коњичке јединице поступаће по начинима за одбрану пешадије и здружених јединица.

И ако су коњичке јединице слабих ефектива, а дејствоваће често на знатно великом фронту, треба ипак тежити да се припреми и изведе одбрана на' више линија по дубини. На спореднијим деловима фронта мора се остварити крајња економија у снази, да би се на најважнијем одсеку могле груписати што јаче снаге. На одсецима, где су у изгледу упорније борбе, морају се снаге ешелонирати што више по дубини. Само тако могуће је извести упорну одбрану на више линија.

У свакоме случају, добро је задржати један део у резерви на коњу, како би се имала извесна снага за маневровање у циљу излажења на сусрет разним случајностима борбе и одржања слободе рада у својој руци.

Када непријатељ отпочне наступање, предњи делови држе се упорније. Ако непријатељ успе да заузме извесне тачке у нашем распореду, мора се енергично протеривати контра-нападима уз припомоћ позадњих ешелона. У овоме циљу мора се наређивати, када то треба, да поједини делови из предњих редова издржавају у борби до краја, па макар били опкољени од непријатеља и изложени уништењу.