Ratnik

МАНЕВАР ВАТРОМ 43

са изразима: гађање после корекшуре, гађање без коректшуре од којих је једно непотпуно а друго погрешно

Какав је циљ коректурер Изравнати све утицаје разних поремећајних узрока који се противе поклапању средње погодне тачке извесне масе избачених метака са тачком изабраном на извесноме циљу.

Према самој дефиницији, онаквој какву натура практика рата, не може се имати стварнога гађања све док оно не успе да се поклопи са тачком изабраном на циљу, тј. док се не оствари довољна приближност подударања средње погодне тачке.

У истини речено, овде не може бити гађања без корекшуре. Дакле, поправка утицаја узрока који стварају поремећаје врши се у оба екстремна начина гађања о којима је до сада говорено, али поступци су им различити.

Код једнога начина они се поправљају пошто су на терену, после избачених метака, констатовани и оцењени.

Код другога начина стара се да се они још израније пре гађања елиминују: мерењима, рачуном и претходним исправкама.

У ствари и у практици, ако се хоће да се за ова два начина даду одговарајуће дефиниције, изгледа да је бољеда им се даду овакве:

Са тачке гледишта знања и заната гађања: [ Једно а розтетог! | Друго а рпоп

Са тачке гледишта вештине гађања:

| Једно звучно | друго немо.

Други закључак. Ма какве биле више или мање осећајне индивидуалне привлачности или одвратности, које један или други од ових екстремних начина изазивају, треба знати да:

а) Један и други, сваки за се, не могу да остваре све потребе које разне околности могу да натуре артиљерији, и које она треба да изврши.

6) Била би тежа маневарска погрешка, ако би се који, по своме укусу и по своме личноме темпераменту, опредељивао у избору једнога или другога, када тај избор треба да буде једино функција погодаба: времена, места, непријатеља и средстава.

в) Отуда, не само да сваки од ових начина треба да се употреби у одговарајућем времену, него не би се одговорило

Гађања после корекшуре

Гађања после корекшуре