Ratnik

МАНЕВАР ВАТРОМ 45

нији отуда што у долази на квадрат. На тај начин изненађење') које може у да да максималну вредност, јесте, у опште узев, најмоћнији фактор успеха.

У основи свакога борбенога маневра налази се, дакле, економија средстава подобних да произведу делујућу живу силу. Да би му примена била плодна, овај принцип треба да буде расмотрен са двају гледишта која допуњују једно друго.

Пре свега, полазећи од етимолошког смисла, овај скуп средстава треба да је такав, да максимална жива сила у жељеноме времену може бити бачена не толико на најслабију тачку непријатељеву, чије је познавање у опште узев несигурно, него на једну од најосетљивијих тачака, о којој се може логичније да расуди, и која ће се моћи касније да преобрази у слабу тачку.

У овоме смислу, артиљеријско гађање може искусноме команданту да пружи велике помоћи, каткада веће него му то дају друга средства. :

Експлозивне масе, и по времену и на разним тачкама, остварују многобројне и најразличитије ударе живе силе са највећом брзином и са крајњом тајношћу. Ствар лежи само у развоју, организацији, снабдевању, који, у опште узев, треба да одговарају идеји маневра. Све пак битно зависи од командовања. Од свију проблема које командант може имати пред собом, мало их је са чијим би се податцима могло боље рачунати и чија би решења била више сигурна.

Ипак, далеко од тога да се пита прошлост или да се сондира будућност, схватање маневра (који не може бити без рачуна) увек је почивало и почиваће и у будуће на расподели и процени колико оних фактора са којима се може рачунати, толико и оних који су несигурни.

Осим тога, у колико је више могуће, треба да се целини ових средстава осигура превласт моћи што ју даје време.“)

Ова превласт у односу на живе елеменше од нарочите је важности.

Са једне стране, они су за државу најдрагоценији и најтеже их је заменити а да им се, моментно или трајно, не умањи вредност.

1) Може се указати на много форми изненађења, али се од њих не може створити схема. То је о чему треба добро промислити када се говори о баражу, обухватању и т. д.

3) У рату ништа тако болно не реагује на претрпаност као: евакуација, довођење у ред и замена. Оно што у овоме погледу даје рат премаша свако уображење. Претрпаност је најгори непријатељ брзине.