Ratnik

50 РАТНИК да се определи почетак каквога новога рада, треба бити на чисто са тим, да резерве које се имају у пешадији могу послужити само једанпут; у принципу ту може бити речи само о повременим и локалним резервама.

Напротив, према оствареној организацији, гађање целе артиљерије или једнога њенога дела може да образује извесну сталну резерву, чије ударне тачке могу садржавати највеће разноликости и по простору и по времену. Треба само у жељено време доставити тачне заповести јединицама чије је'место увек познато и које су увек на домаку заповести.

Дакле, потпуно основано може серећи да командант, тежећи да оствари своју маневарску идеју, може у садањем артиљеријском гађању наћи једнога од најбољих служитеља.

Известан борбени маневар од утицаја је само у толико у колико је се у могућности да се осигура његова слобода; још више, корист коју он може дати у толико је вероватнија и рачунскија у колико његова слобода може бити дужа.

Чини нам се, да је бескорисно даље и понова развлачити већ наведено обиље других аргумената који, са своје стране, говоре у корист маневра ватром.

У почетку сваке борбе стално се налазимо пред нечим, са оне друге стране, што се жели да пређе, а и пред отпором који спречава тај прелаз. Тада је корисније да се изврши заобилазак, јер је приступ на положај (треба га назвати његовим именом) лакши из позадине него са фронта. По несрећи пак, и у последњем рату, обично је било да кад год је се овај фамозни потпуни обилазак покушао, морало се наићи и проћи кроз нешто друго што се мање познавало те отуда и више незгода доносило.

Ну, савремено гађање располаже једним својством које, може бити, није увек било схваћено нити у пуној мери искоришћено. Не говорећи о другоме чему довољно је упозорити на интелектуалну припрему, чија тиха делатност не изазива непријатељеву пажњу и чије офанзивне масе зрна могу заобићи сваковрсне положаје простим — преласком преко њих.)

Ова концепција отварања бреше из позадине, у пределу где се у исто време налазе и животни елементи моћи и највећа слабост непријатељева, заслужује да се о њој мало поразмисли. Такво дејство личи на камуфлетно дејство зрна каквога великога калибра позади зидова ескарпе или у бли-

') Могло би се запитати, какве би консеквенце из ових својстава извукао смели маневарски темпераменат Наполеонов. Инструкције које је он дао 1805 год. за одбрану обала ла Манша дају интересантне податке у овоме смислу.