Ratnik
КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО БИТКЕ КОД КУМАНОВА 19
Веза између дивизија била је помоћу ордонанаса; телефонска веза није била постављена.
Штаб ! армије 9. октобра заноћио је у Жбевцу, — на 25—35 км. далеко од дивизија, веза штаба са дивизијама одржавана је помоћу ордонанаса — споро. О непријатељу није се ништа позитивно знало.
Када је пала ноћ 9. октобра наша 1 армија заузимала је распоред, који пре одговара застанку армије него приправном распореду за догађаје, какви се развише 10-ог и потоњег дана.
П
Турски операцијски план и марш-маневар турске Вардарске армије.
Док се српска војска концентрисала на граници и постепено развијала по армијама и одредима, па по том продрла преко границе и 6. октобра отпочела наступање од тромеђе па до Рашке, за ово време на турској страни развијали су се догађаји у сусрет наступању и тежњама највишег српског командовања.
Под утицањем барона Колмара Фон дер Голца, инструктора и реорганизатора турске војске, на случај рата Турске са балканским краљевинама, положај турске војскеу Маћедонији, на случај да непријатељи Турске задобију иницијативу, био би још неповољнији но што би био случај у Тракији.
Ради одлучивања по овоме питању Ф. д. Голц је дошао до закључка: да турска војска у Маћедонији треба да се концентрише знатно повучена од границе. Избор је пао на околину Штипа, код кога се стичу непријатељски операциски правци од Ћустендила, Врање и из Санџака. Код Штипа је требало подићи један утврђени логор типа пољске фортификације, на овај логор требала је да се наслони концетрација турске војске. Али ово није извршено. :
Фон дер Голц, у своме делу Пег јипреп Тшке! Медепаре (од 1913. год.) не уме поуздано да објасни факт зашто су Турци у рату 1912. године променили свој основни операциски план како у Тракији тако и у Маћедонији и обема армијама предузели офанзиву, тако, да је Вардарска армија, и не завршивши претходну концентрацију код Штипа, предузела наступање ка Куманову. Он претпоставља и политички утицај на стратегију: да се што пре дође до победе ради умирења духова у земљи. Сем тога, Ф. д. Голц наводи да су Турци тога времена били склони стратегиском дилентантизму, из кога је и могло понићи подцењивање српске и бугарске снаге и спо-