Ratnik

· Царм:

;

26 РАТНИК

Када је освануо 10. октобар, пешадиске дивизије | српске армије стајале су на својим местима од 8. и 9. октобра, док је сама Коњичка дивизија предузимала покрет у правцу Овчега Поља да тамо развије извиђање. А када је деснокрилни извиђачки ескадрон Коњичке дивизије, око 6 часова и 30 мин. изјутра, избио на Зебрњак, преко Пчиње је већ била пребачена једна турска колона, јачине до једнога пешадиског пука, и наступала је већ преко реке Липовке — Зебрњаку. У 10 часова и 30 минута поменута турска пешадијска колона развијена за борбу прелазила је преко јаруге Сајтиног потока; то је турски 6. корпус почињао напад на Дунавску дивизију | позива и упустио се у борбу са ескадронима 3. коњичког пука, који бејаху сјахали за борбу пешке испред пешадијског предстражарског распореда 9-ог пешадијског пука Дунавске дивизије на коси испред Вакуфа. Артиљеријски дивизион коњичке дивизије отворио је, око 10 часова, ватру против турске пешадије и развијене артиљерије.

У исто време испред предстражарског одсека 18. пеш. пука, примећено је, да још од 6 часова јутра наступају две турске колоне, о којима је тек у 7 часова било начисто да су турске трупе. Око 9 часова и 30 минута други батаљон 18. пеш. пука био је већ одбачен и растурен, када је био покушао напад у циљу заробљавања турске коморе за коју се према исказу једнога четника поверовало да се налази испред 18. пука.

Тако је, потпуно изненадно за трупе ! армије, отпочела историјска Кумановска битка, у којој се, о моралну чврстину бројно слабијих српских трупа, Дунавске и Моравске дивиз. | поз. (36.000 људи и 60 топова), у току првог. дана битке, — 10. октобра — разбила нападна моћ бројно јаче турске Вардарске армије (око 50.000 војника са 150 топова), тако, да када је другога дана битке у напад пуштена цела ! армија (око 80.000 бораца) турска Вардарска армија била је већ потресена и по подне истога дана потпуно потучена и бачена у панично бегство.

НП и Ш армија нису узеле удела у овој битци, јер је Ш

ије скренула је 10. октобра“ од Страцина Кратову и

|рмија закаснила са доласком а Тимочка дивизија ! поз. из

тамо се упустила у борбу око Црног Врха.

| Тако је наша победа на Куманову задобивена само ! ар-

мијом, која је била довољно бројно јака да сломи непријатеља. Наша победа код Куманова 1912. године, дакле, плод је

„страшегије морално и бројно јаких батаљона“. Не треба

заборавити, да је овој нашој стратегији ишао на руку и стра-

тегијски- дилентантизам- турског највишег командовања.

Потпуковник Војин Максимовић.

(зе