Ratnik
ЗНАЧАЈ ХЕМИЈСКЕ ИНДУСТРИЈЕ ЗА РАТ 27
којима је немогуће порицати стварне и велике заслуге: Муепге1, Касћеег, Блебло, Випхеп и т,д.
Француска је хемија била несравњиво виша од немачке; то је била хемија дубине, вечите младости, она је прокламовала и износила велике принципе, отварала непрестано нове и широке видике. Тако је стајала ствар што се тиче чисте хемије, али у примењеној хемији Француска је стајала ниже од Немачке. Оригиналност, моћ синтезе и проналаска, смелост погледа и концепција, све особине које се приписују духу француске расе, потребне су ауторима великих проналазака; али друге се чињенице појављују када се приступи проблему примењивања. Ту треба водити рачуна о бројности умова и руку које раде у фабрици; о методу, дисциплини у свима степенима хијерархије; о богаству земље и рудника, лакоћи транспорта по суву и по мору, цени механичке енергије и радних руку; о општој хармонији у пословима; 0 солидарности индустријској и трговачкој између произвођача, једном речју о доброј и моћној организацији.
У минералној су индустрији Немци стајали нешто боље од Француза. Напоменимо да индустрије течног хлора и брома нису постојале у Француској и да је производња калијума била незнатна. Г
Што се тиче органске индустрије, која је изискивала многобројни хемичарски персонал, вичан за све стадијуме фабрикације, француске фабрике нису имале тај персонал, док су немачке биле препуне хемичара органске хемије, често истраживача стварне вредности, аутора врло важних радова. Отуда огромна супериорност целине органских индустрија немачких над целином органских индустрија француских. У производњи вештачких боја, Немачка је имала прави светски монопол.
Али је Немачка хтела да подчини цео свет. Она је видела у својој хемијској индустрији најмоћније оружје на које је њен понос могао да рачуна. Ништа је није стајало да непрестано развија то средство економског владања, које би могло — а то је гледиште било капитално у њеним очима — у даном моменту, благодарећи брзом приспособљавању одавно предвиђеном и припремљеном, послужти њеним војним циљевима са успехом, који је она сматрала да мора бити одлучан. Може се сматрати за сигурно, да без моћи њене индустрије, а нарочито хемијске индустрије, без њених фабрика боја, које се врло лако и брзо могу претворити, у случају потребе, у фабрику експлозива или за друге: ратне потребе, без мизерне ситуације француске индустрије према својој, а коју је она врло добро познавала, никада Немачка не би објавила рат Француској.
И ако су проблеми, које је рат поставио хемичарима, многобројни и јако различити, постоји између њих у већини случајева тесна солидарност што се тиче првобитних материја ко има се