Ratnik

УПОТРЕБА ФРАНЦУСКЕ АРТИЉЕРИЈЕ У ОДБРАНИ 1918. ГОДИНЕ

Артиљерија 21-ог корпуса у битци 15. јула

Модерна доктрина о употреби артиљерије у одбрани заснована је на темељу операција око Вердена.

Све до 1916. године француска артиљерија имала је прилике да на разним бојиштима опроба дотадање поступке о употреби артиљерије у одбрани, борећи се са противничком атриљеријом, која је била куди камо мања од артиљерије коју је противник био увео у борбе код Вердена. Али од фебруара месеца 1916. па до јула месеца исте године француска артиљерија беше се ухватила у коштац са таквом многобројном и моћном атриљеријом, да је са врло тешким мукама могла да одговори своме задатку. Тешкоће су биле савладане а искуство из верденских операција било је тако плодоносно, да је француска артиљерија не само могла поставити на сигуран темељ доктрину о употреби артиљерије у одбрани, него је та доктрина остала непромењена све до краја рата. Тако скупо стечене поуке сређене су и издате 1916. године под насловом: „Употреба артиљерије у одбарни“.

Ова инструкција одредила је барамсно гађање као главни вид дејства артиљерије у борби, али у њој је нарочито било истакнуто и гађање звано — артиљеријска противприпрема. У то време још се мислило да је баражно' гађање сасвим у стању да заустави непријатељске напдане трупе, али од тада артиљеријска противприпрема постаде најглавнији вид дејства артиљеријскога у одбрани,јер је овом гађању био постављен циљ не само да заустави, него да наједанпут укочи непријатељске трупе, пре но што би почеле напад.

Руковођена овим прописима, француска артиљерија је дејствовала у операцијама 1916. и 1917. године. 1917. године ови прописи узети су за основ инструкције о употреби великих тела у одбрани, па су спровођене и у великим биткама, у пролеће 1918. године. Те велике одбранбене битке крунисане су неоспорном победом францускога оружја, а тиме су дале уједно и доказ о оправданости прописа, на темељу којих је написана доктрина о употреби артиљерије у одбрани.