Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 5 17

Гломазна, спора, ушаблоњена, без икакве иницијативе наша данашња администрација одузима толико времена командиру, да њему за чисто стројеву службу преостаје врло мало времена.

Резултат је овога да се данас у чети командује више ПЕРОН но сабљом, а најглавније питање — питање наставе само по себи одлази на друго место.

И што је најглавније за овакво стање ствари не могу се начелно кривити командири чета, пошто се из искуства зна да се код нас у трупи, вероватно из традиције, на административни део рада у чети обраћа много већа пажња од стране претпостављених, него на стројеву службу.

Овај начин рада има у пракси убиствених резултата по увођење наставе и жалосан закључак да то тако мора да буде, а ево зашто:

Док командир чете претрпан гломазном и непотренбном администрацијом мора исту да обави у извесном одређеном року, и док се тај исти командир ма и за најмање задоцњење подвргава одговорности, — дотле та непотребна администрација служи му донекле за оправдање ако се у стројевој служби одоцнило или заостало.

Место да буде обратно, т. |. да командир чете може задоцњење у административним пословима да оправда тиме што је био заузет стројевом службом, — на пракси видело се сасвим друго, а ово се толерира зато што и више инстанције од чете ако административни посао не буде на време у чети завршен, нису у стању да их „по надлежности“ спроведу даље, те према томе стављају и себе у незгодан положај, док чисто стројева служба обука — не захтева никакво администровање нити извештаје са роком, па се зато на рачун њен и претпоставља администрација.

Ова су опажања поникла из искуства, она су утврђена и ако желимо да нам обука да оне резултате какве треба да нам пружи, онда треба одмах упростити администрацију.

Мислим, да би једина замерка до сада реченом могла да буде у томе, што би се од једнога ваљанога командира чете могло да захтева да цео рад у чети регулише тако, да се посао обави на време и без застоја.

Ово у толико пре, што се командир чете не може сматрати као гост у својој команди, већ је дужан да и преко одређеног времена сврши свој посао.

На ово би се могло приметити, да се данас тако у трупи и ради и да није прековременог рада, посао се апсолутно не би могао на време да заврши и он би се гомилао и стварао још веће тешкоће, али када је у питању правилна организација једног озбиљног и пуног одговорности посла као што је васпитање и обука чете, онда се на прековремени рад не може да рачуна.