Ratnik

СЕДМИ ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ')

До битке.

Сутрадан по свршеном искрцавању на Врањској жељезничкој станици 7. пешад. пук „Краља Петра !“ био је упућен на границу према караули Св. Илија Честилински, као крајње лево крило стратегијског развоја наше 1 Армије, која је била цела концентрисана на граници око Врање. Пошто је најпре 6-ог октобра по подне чета покојног капетана Радована Шуњеварића из 1-ог батаљона заузела караулу Св. Илија Честилински, пук је 7-ог октобра отпочео наступање као левокрилна самостална Пију дивизије једним врло рђавим сеоским путем до манастира Св. Петке.

Другог дана са преноћишта код овог манастира пук је у саставу Дивизије, а као њена претходница продужио наступање преко Челопека до положаја изнад Старог Нагоричана, где је заноћио на предстражи дивизије. Ту се још у току распоређивања сазнало од мештана, да је на супротним положајима код Малог Нагоричанина било једно оделење турске војске, али да се у мрак повукло ка Куманову. У том циљу са претстраже је била упућена одмах после пола ноћи 4. чета 3. батаљона, да још у току ноћи заузме положај код Малог Нагоричана на коме је било турско оделење.

Ноћ је била потпуно мрачна, па ипак, иако без пратиоца и путовође, већ само по правцу показаном руком, чета је кренула напред и сасвим случајно, избила на један каменит и стеновит вис врло близу једне турске карауле, из које се видело по ватри и другим остацима, да тек што су из ње измакли турски војници.

У исто време кад је чета достигла до карауле, пред положајем су се чули пуцњи у працу истакнутих патрола, те им је одмах послат још један вод, а чета је посела вис око карауле. Резултат овог кратког сукоба био је, да смо ми имали два војника погинула, а Турци једног погинулог и једног заробљеног, а око 30 турских војника побегло је испред ове наше чете.

7) Из мојих бележака као командира чете у 7-ом пешад. пуку.