Ratnik

32 РАТНИК

села почев од границе па сведо Старог Нагоричина. Командир чете из 18-ог пука био је рањен и чета одбачена. А сељаци необучени и ненавикнути на борбу непрестано су се кретали без икаквог реда час напред час натраг, док се непрекидно чула врло јака пушчана, митраљеска и артилеријска ватра, наравно турска, јер комите и сељаци нису имали ни митраљеза ни топова, те је све остављало утисак, као да ће Турци ускоро избити на ову тачку.

У том је стигло наређење да се и 3. и 4. батаљон одмах крену ка крајњем левом крилу т.ј. Сртеници.

Опис бојишта

(Види: кроки Кумановског бијишта у „Ратнику“ за октобар 1922. године.)

Најпре предстражарни, а потом бојни положај Дунавске Дивизије у Кумановској битци сачињавала је једноставна коса која се почев од Никуљанског виса, или управо мало јужније, од Грамаде, па преко Маријанске мале-манастира Св. Ђорђа — Пркиног Рида и Сртевице спуштала прилично благо у р. Пчињу. Дакле, као што се види правац протезања пололожаја био је ка југо-истоку састављен из низа врло стеновитих и каменитих узвишица (што се на крокију не види) почев од оне код Војковске мале, манастира. Св. Ђорђа, где је на самој узвишици била турска караула (к. 382), к. 361, узвишица код Спасинске мале, и Пркиног рида. једино. од свију узвишица Сртевица је била блага и обла без стењака и.камењара. Између свију узвишица налазила су се нешто дубља а кратка седла, тако да су стварни положај по данашњем схватању сачињавале само. узвишице.

Крајња левокрилна тачка Сртевица према своме општем положају, у односу на Дивизијски положај, с једне стране је била истакнута, зато што је била на крилу и обухваћена одтурских трупа, а с друге стране је била и мало повучена, као што се види и на кроки-у, па нешто тиме а нешто што је прилично висока, она је била најважнија тачка, јер се са ње могао да туче уздуж цео Дивизијски положај, и цела позадина све до Старог Нагоричина. Према томе она је била тактички кључ положаја као што се то у предратној војној терминологији често говороло, и што је према ондашњем покретном и живахном борбеном раду стварно и вредело. | Ова тачка има вид кљуна или језика са знатно широм. северном страном, док се јужна постепено сужава и најзад завршава с једним једноставним и једноликим гребеном дужине 100—150 метара и на самом крају са једним малим каменитим пупком (који на кроки-у није могао бити представљен). . Иначе горња површина Сртевице на ширем севернијем делу имала је