Ratnik

7. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 39

Али живост Турака од прилике од 8 часова осећала се још и у томе, што су примећени многи њихови стрељачки стројеви и поједине групе да се крећу гребеном њиховог положаја у правцу запада, а с времена на време по која групица убрзаним темпом узмицала је обратно од запада ка истоку, или управо од северо-запада ка југо-истоку што је по мало личило на повлачење. Од 11 часова овакви случајеви били су већ врло чести, и несумњиво су показивали, да ће Турци ускоро потпуно попустити. За овакво веровање било је ослонца и у томе, што и поред потпуне необавештености, јуче целог дана и ноћас није се скоро осећало да се води озбиљнија борба и даље у правцу десног крила нарочито на гребену Никуљанског виса, где је требало да буде Дринска дивизија. Па када се код Турака још јутрос осећало комешање, скоро су сви војници задовољно казивали: „ово сада сигурно почињу Дринци.“

Од тада несумњива велика надмоћност турска према малом броју наших ангажованих трупа, која се стално осећала као велика мора, постепено је исчезавала. И око 16 часова, када је кроз наше редове почела да пролази пешадија Дунавске дивизије 11 позива, после кратке брже ватре којом су испраћени и последњи турски делови, почео је код свију да избија победнички занос, дотле несхваћен и непознат, мало прожет сумњом, шта ће, да ли ће и каква ће тек битка бити, јер за један и по дан, пред овом нашом малом снагом, ваљда није побеђена цела турска војска!

Замор код свију војника био је невероватно велики. И ако се два дана и једну ноћ непрекидно клечало и чучало иза неког камена или полу-рову, ипак је сваки био тако уморан, да се тешко могао мицати. Бејаше се пронео глас да је 7-ми пук добио наређење да још ноћас предузме гоњење, али од тога није било ништа.

Тек сутра дан око 7 часова пук у саставу дивизије кренуо је напред ка Св. Николи, и одмах почео од самог бојишта, где је остало много лешева, оружја и спреме, као и одмах иза положаја где је остављена једна пољска болница, а мало даље на два места на путу 18 топова, понова се посведочавало, да је код Нагоричина вођен велики озбиљан бој, и да су Турци претрпели озбиљан пораз.

То је све у колико се могло свхатити за први моменат, док се и после Битоља није увидело, да је код Куманова била највећа битка, коју су Турци могли дати. Тако су у тој погрешно датој нападној битци изгубили један огроман део царевине за цигло један и по дан.

После опрезе пред Овчим пољем, пук у саставу дивизије маршовао је преко. Св. Николе за Штип и даље за нови бој код Битоља.

Борислав М. Ристић потпуковник