Ratnik

18. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 41

ну и критичност ситуације до 14 час. 10. октобра, то налазим, да није без интереса, да овде у кратко изложим рад тога пука а у та два славна и крвава дана.

Ово чиним тим пре, што нигде нисам запазио, да је до сада о томе писано, нити да је ко од учесника изложио своје утиске и запажања у току ова два дана.

јер као што сам и напред навео, Кумановска је Битка разматрана у свој својој целини и општности, али врло мало или готово ни мало има написа о улози и раду појединих јединица у та два дана.

Овај факат неоспорно штетно делује на могућност, да се о Кумановској Битци добију тачни погледи, јер тек из збира свију тих написа, моћи ће да резултира тачан ток ове значајне битке, да се из тога извуку закључци и да се тачно и истинито конструише физиономија ове знамените битке, као и да на тим закључцима базира сва поука за будућност.

Да би овај напис бар донекле био у тесној вези са претходним догађајима, ја ћу овде у кратко изложити рад 18. пешад. пука, од дана преласка граничног фронта т.ј. од 7. октобра 1912. год. па закључно до 13. октобра 1912. год. а нарочито ћу се детаљније и опширније задржати на 10. и 11. октобру као данима Кумановске Битке. |

Напомињем, да овај напис није базиран на документима, било објављеним било необјављеним. Он је резултат лично мојих утисака и запажаја иу њега сам унео само оно, што сам лично запазио и осетио. Те према томе, он ће вероватно одступати и у другој светлости изнети улогу и рад 18. пешад. пука у данима Кумановске Битке. Врло је вероватно да по овом питању има и других мишљења, али то неће ниуколико изменити суштину ствари, јер су сви овде изнесени моменти, запажени тачно онако како су се и догађали, а разлике може бити: само у разноликом схватању и оцени појединих момената, али у суштини разлике не може бити.

Обележавање времена је чисто моје, онако како сам га ја запазио и прибележио.

Овим излагањем улоге и рада 18. пешад. пука у данима Ккумановске Битке, која је била и узвишена и славна, ја желим, да са своје стране учиним мали прилог, у циљу да видно истакнем очајно и крваво напрезање 18. пешад. пука да 10. и 1. октобра задржи бујицу Кара-Саидових дивизија, као и да после десет година, освежим успомену на све оне знане и незнане хероје, који падоше борећи се за славу Отаџбине и част оружјаа на чијим покрханим костима и данас почива наша велика, моћна и славна Отаџбина! Е

Ово нека им буде место припаљене воштанице и израз мога дивљења и поштовања.