Ratnik

18. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 43

јер да овога није било, ко зна, какав би био рад наших команданата 10. и 11. октобра, и нико не може тврдити, да се ова битка не би изводила са већом енергијом и са више методе и умешности а тако исто и крајњи резултати били би донекле далеко већи.

Тако исто врло је вероватно, да 10. октобра не би дошло до те могућности, да се цео успех рата стави у питање, неактивношћу и несхватањем ситуације баш оних, који су били позвани, да сачувају чист и бистар поглед на ситуацију, коју су Турци створили, напавши 10. октомбра изјутра снажно и одсудно лево крило Г Армије.

6. октобра 1912. год. око 16 часова прочитана је пред стројем Прокламација Њ. В. Краља којом се објављује рат Турској, а мало затим следовало је наређење, за покрет преко границе за Т. октобар у 7 часова.

7. октобар. Око 9 часова пук је по добијеном наређењу почео покрет и око 11 часова мој је батаљон прелазио границу преко Св. Илије код Карауле Цер, која је још 5. октобра била заузета од стране 7. пешад. пука 1 позива, и око које и на којој су се познавали трагови вођене борбе.

Није потребно, а ја то не би ни умео, да описујем осећај који је све нас обузео приликом прелаза граничног фронта, ово тим пре није потребно, што су сви они који ће ово читати, у једном моменту исте осећаје и исте мисли имали као и ја.

При прелазу границе десила се једна мала епизода, која је створила смех и весело расположење у нашим редовима.

Мој други пријатељ, сада пак капетан Михајло Михајловић, који је тада био водник нашег митраљеског оделења, када смо прелазили гранични ров, скиде озбиљно капу, прекрсти се и рече: „Хвала Богу и Краљу, да не дође овај рат, ја не би

видео иностранство!“ — на ове његове речи следовао је општи смех, и марш је продужен у шали и задиркивању на рачун Михајловића и његовог „иностранства“ — које се свуд око нас

огледало у једној недогледној пустоши и кршу.

Пук је био у главнини дивизје и маршовао је на зачељу главнине. У претходници је био 7. пешад. пук.

Терен је био страховит, пута уопште није био и овде нећу описивати све напоре које је пук морао да уложи, да би извукао своју артилерију из ових урвина и јаруга; довољно ће бити када кажем, да је цео Дунав. арт. пук (без претходничког дивизијона) извучен коњушницама на рукама пешака и артилераца, све до на гребен „Старца“.

Око 10 часова тога дана, десно од нас, чула се прва лагана а затим учестана, па на послетку брза пешадиска ватра, пропраћена са појединачним топовским пуцњима и тада смо