Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

anſpringen

anſpringen , Vv. N. CK09ITE , ускочити, поскочити, прискочити ; пукнути, испуцати се.

anjpriben , Y. a. попрекати, пошкропити; у. п. пренути.

9(mjprnd), ш. искање, прозба, захтевање ; (еф, потреба, право; —штафеп, захтевати; сте бафе ти — пеђиетл, искати, тражити; Ујеје Frau macht Anſprüche auf Schönђе, ова жена мисли да је лепа.

anſprüchig, adj. etwas — тпафел, доказивати штогод.

anſpruc<3-lo8, adj. смеран, смирен, чедан; Тонон, +. смерност, смиреност, чедност; — voll, adj. 0x01, TOPA.

Anſprung, m. 3aron; (Krankheit), 2umaj.

anſpu>en, у. апјретеп.

апјршел, у. п. плакати, прати, тећи мимо чега (од реке). — Y. a. нанети, наносити, наплавити.

Зав, #. приправа, уредба, наредба, ред, завод; —Ш еђеп, приготовити, наредити.

anſtammen, |. oanerben.

anjtimmen, Y. a. yuperm, onperm; [19 —, т. т. упирати се; деде Femand 9. — , псепречити Ce; —ung, %. упирање.

anſtampfen, v. a. набити (земљу итд.)

Anſtand, m. (Auſſchub), oxzezawe , одгађање, кашњење; (те), достојанство , достојање, важност; (Зое), сумња, сметња ; — пеђшел, двоумити, замерати, сметати коме у чему; (тробојке), пристојност, уљудност; (бе беп аде), заседа.

anſtändig, 24ј. пристојан, уљудан, пријатан; —СП +. пристојност, уљудност.

Anſtands-auſtalt , f. jazun проход; —108, 24). без сметње, без замерке.

anjtdnleri, Y. a. засмрадити.

anſtarren , У. а. пиљити ; упрети очи у што; бо. дивити се, чудити се.

anſtatt, praep. Mecro, на место, у место, што.

anſtauneun, У. а. дивити се, чудити се. :

anſtehen, у. а. бости, набости ; čim Thier —, приклати; еш ар Wein —, начети.

anſte>en, y. a. пасадити, надети, натакнути ; mit Nadeln —, приденути, прибости ; (ап zünden), yraaurn; (vou Krankheiten), 8apa3nTu; ein Faß — Hawuemn; |d)iec —, HaRDHBHTH; —d, ad). 8apasar, кужан; —шип, +. натицање, пошаст, Sapaß3a; —ung8ftoff, m. 3aразно вештаство.

anſtehen, v. n. (an etwas), стојати поред чега. или уза што ; 1000] —, уписати, личити, доликовати; (дејаШеп), допадати се; (аијје“ јбобел је), вући се, протезатп ce; (im Zweifel је), двојити, сумњати, каснити, оклевати; ое Фафе kanu paar Tage —, ствар се може одгодити за два три дана.

апвеКеп, у. а. поставити, наместити, метнути, приставити, примакнути; (апогблеп), нареAUTH; etivas mit einem — , договорити се; (bewerkſtelligen), yur; Betrachtungen —, размишљати, проматрати ; 119Е тобјеп wie man es — ј0Ц, незнати да ли за реп или за уши треба узети; ешеп Vergleih —, 1puсподобити, упоредити; ſih — У. 7, претварати се; —сте, #. претворност) —шпд, f.

anſuchen

(Verſtellung), nperzapawe ; (Anordnung), 12редба; (2016) служба.

anſtemmen, |. апјеиштет.

anſterben, у. п. припасти по наследству.

anſteuern, Y. a. тимунити, корманити.

anſtiden, Y. а. вести, навести.

anftiefeln, v. 2. обути у чизме, шкорње.

anſtiſt-en, ÿ. n. заврћи, завргнути, заметнути, подговорити; —ет, ш. потуткач, виновник, наговарач, узрок; —ппд, #. натоварање, потицање.

anſtimm-en, у. а. запевати ; Баден — , лелеKATH, јадиковати; —ипо, +. запевање , певање, запевка.

anſtinken, Y. n. сасмрдети ; 52. гадити се, 0мрзнути. anftolpern, у“. п. слотакнути се.

anſtóren, #. anreizen.

anſtopfen, Y. a. HaOHTH, HaHyHHTH, натискати, начкати.

Anſtoß , m. турање, сметња , задевица, сиотицање; Фе des —eS, камен спотицања, смутње ; (Зегјеђеп), погрешка; — mit ber Zunge, врстање; ohne — [ејеп, читати течgo; (9(mfa{{ bon Фгаптђенеп), наступ; — von Шида, несрећа ; —паб, Е. шав до шва.

anſtoßen, у. а. ештеп —, турнути, гурнути; у. п. ап етеп Фет —, спотакнути се о камен; mit der Випде —, врстати; wider der Geſete —, преступити закон; (16 berühren), CYCTIHSATH Ce, THIATE ce ; (angrenzen), meђашити, граничити ; (befallen), HaCTYIETE 11 бел УЗеша јест —, куцнути се чашама.

апровело, 24). суседан.

опревј, 24). саблажњив; —е LebenSart, onaко понашање; —[е, +. саблажњивост.

anſtrahleu, v. 2. обасјати.

anſträngen, у. а. привезати конопцем.

anſtranden, |. ſﬅtrauden.

anſtreben, у. п. тежити, ићи за чим.

anſtreich-en, y. a. мазати, намазати; ејпе ФфеШе im Buche —, забележити; — Y. n. такнути се, дирнути; —ет, ш. мазало; —етет, Е. мазање; —рије!, ш. кичица.

anſtreifen, Y. а. такнути, додирнути, окачити.

anſtreiten, \. ſtreiten.

anjfteng=0h , у. а. натегнути, затегнути, напрећи; натезати, напрезати ; 6) —, усиљавати се, напрегнути се, напрезати се; хрвали, секнути ; напињати се; оше Pferde —, морити коње; беп дорј —, ломити главу; — еше аде, дати тужбу; — čine гасе, заметнути парницу; — ung, . напон, натезање, намицање, напор, труд, мука.

Зи, т. мазање, позлалта, (Ффицике), шмињка, руменило, белило; (Зоуфеш), вид, лице.

auſtri>en, у. а. доплести, надоплести.

anfſtrömen, у“. п. (Бош Збајјес), натицати, натећи ; навалити, врвети; — у. а. нанети земљу.

anſtiü>-en, у. а. наставити, надодати; —шту, +. наставак, надодатак.

anſtürmen, ј. јуштен.

anſuh-eu, у. а. (пп ебраз), молити, искати, тражити; —ипд, #. (—еп, n.) прозба, молба, искање.