Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

сириште

сириште, та, п. Фајетађ, абшадел; баншт verum (Pflanze).

сирни, Ba, e, adj. Räfe-.

сирник, ш. даје шфел.

сирница, f. Räſefammer ; Art Weihnachtsbrot mit Käſe. :

сирњаја, f. Art erßbaren gelben S<hwam mes, cantharellus cibarius.

сирњача, f. Räſehürde.

сиров, а, 0, ad}. rob; friſ<, ni<t tro>en.

сировина, f. friſes Holz; Rohproduct.

сировит, A, 0, adj. fäſeartig.

сировица, f. Stüd friſ<hes Holz; Kuhpilßz.

сировост, и, f. Rohheit.

cHpowax, m. Arme, Bedürftige.

сиромаш, +. die Armen,

сиромашак, шка, ш., у. сиромах.

сиромашан, шна, 0, adj. arm.

сиромашица, f. eine Arme.

сиромашки, KA, 0, ad). der Armen , armlid); — грах, рззиш агујцзе (Pflanze); adv. nad) Art der Armen.

сиромашност, f. Armuth.

сирома-штина, +. —штво, D. Armuth.

сиропуст , m. Räſefaſten; — ay, 1a, 0, ad]. Butterwochen-.

сирота, +. Waiſe; Stieſmütterhen.

cHpoOrAaH, m. die Waiſe (au< von Thieren); —ов, A, 0, ad). der Waiſe.

спротан, тна, O, adj. Detmaijet.

сиротиња, +. Armuth; die Armen.

сиротињск-и, а, 0, 24ј. Waiſen-, Armen-; —а, мајка, Armenfreund; —n oran, Waiſenvater. сиротињство, ва, п. Waiſenſ<aft.

сиротица, #, Waiſe; Stiefmütterchen.

сиротиште, та, п. Waiſenhaus , Armenhaus.

сиротовање, ња, п. das Leben als Weiſe.

сиротовали, тујем, У. n. i. Waiſe ſein,

сирочад, f. die Waiſen.

сироче, ета, n. Wais[ein.

сирће, era, n. Effig. ;

caphe-rapa, —ran8, f. G{{ig{ieberet; — THTH, THM, Y. i, mit Efſig ſäuern; —70B, 4, 0, adj. (197; — тово apo, Eſſigbaum.

сируша, f. Art Salbei, salyia verticillata.

сирченик, ш. —а, 5. Subenfir{d}e.

cuca, f. Mutterbruſt, Ziße; — xPaBæZa, Fettfrant; — ó6e1a, weißer Mehlweiß; — K03ja, blauer Damescener.

cHcak, cka, m, Mundftü> an der Kanne, am Kruge; blaue Eicheltraube.

сисалац, саоца, m. Sauger; Flußpride.

cHcaagma, f. Sauginſtrument. i

сисало, n. Oaugjtiiđ.

сисаљка, f. Pumpe, Saugpumpe , Säugrüſſel; Zuzel.

сисање, a, n. Saugen.

CECaP, CHCaBan, Ba, m. Suugethier.

сисати, сам, YV. 2. 3. јапдел.

сисача, f. fade Fetthenne, sedum.

cacon, f. fleine BiBe; blaue Eicheltraube.

CHCKOBAJI, BIG, m, Art Weinrebe.

сисуља, +. Фацдршире.

сисуљка, f. Raubfliege, S<hnabelfliege.

сисурина, cuceruua, f. große Bruſt.

скада,

сит, а, 0, 20). ſatt,

cura, f. Binſe, Schilfrohr; Roſenhonig ; der Schrot. :

ситан, тна , 0, 2дј. Éſein , fſeintörnig, fein ; ја ситно грожђе, Лојћпе; ситна ружица, Fingerkraut ; — moBan, Scheidemünze ; траница, 9(:6 (8фе, quereus pubescens.

CHTAR, TEA, m. Binſe.

ситанце, ета, n. Фтебфеп ; — модро, Ro fßfajtanien|pinnet, ситар, ш. Фтебшафег; —ка, +. Фребиафени; —ница, f. Siebmacherwerdäſtätte.

ситити, TEN, YV. a. i. fſättigeu; — ce, Y. 7. ſih ſättigen.

ситка, f. Sieb.

ситнарија, f. Rleinigfeit; Bagatelle; Kurzivaare.

ситнеж, ситниж, IN. Rleimgfeiten.

CHTHHR, m. Zeichbinſfe.

ситнина, f. Rleinigfeiten.

ситнити, НИМ, Vv. a. i. zerfſeinern.

ситница, f. Kleinigkeit; Waldfkirſche.

ситничар, m. Rurzwaarenhändler; — ewe, ња, n. Kurzwaarenhandel; —UTI, Px, Y. i. mit Kuxzwaaren handeln. :

ситногорица, f. Gehölz.

ситнозор, m. Mikfroſfop.

CHTHOZUE, mm. Miniaturbild.

cHTHOMeP, m. Mifrometer.

ситноћа, f. Rleinheit, Feinheit,

curo, n. Sieb; — óaóueo, tordylium apulum (Pflanze)

ситост, f. Süttigfeit.

сић, m. Art fupfecnes Waſſergefäß.

сићавка, f. Art Feige.

chax, a, 0, ad). fein, fein.

сићи, сиђем, У. р. ђесабеотшеп.

cyan, m. Arſenik; — црвени, Bergroth, Rauſchgelb; — yTm, 9(uripigment; — бели, Giſtmehl.

сичија, f. S<windſucht.

сичика, f. Binſe, Since,

сишче, era, n. Spanferkel ; Säugling (b. Thieren).

сјадити, дим, V. a. p. betrüben.

сјајан, јна, 0, adj. glänzend, ſ{<immernd.

сјајати се, јим се, у. т. i. glänzen.

сјајност, 7, f. Glanz, Schimmer, Pracht,

сјакарити, рим, yv. p ausziehen; anpaden.

сјањан, њна, њно, adj. trächtig (vom Safe).

сјаранити се, ним се, у. г. рт. с ким, [9 befreunden.

сјарити, рим, у. а. у. сјаривати, рујем, У. i. anſhüren.

сјати, сјам, у. n. i: glänzen, leu<ten; — ce, у. т. 1. F<ummern, funfeln,

сјахати, ашем, у. р. сјахивати, хујем, У. i. vom Pferde ſteigen; herabreiten.

сјединити, ним, YV. a. p. vereinigen; — ce, HHM Ce, V. 7. fih vereinigen.

сједињење, wa, n. Vereinigung; Verbindung, Aggregat.

сјогунити се, ним се, у. 1. p. ftarrföpfig, eingeuſinnig werden.

сјутра, аду. morgen, У. сутра.

скаблица, f. Obertheil (Leib) des Hemdes.

cka,a, f. abſchüſſiger Fels, Klippe im Meere,

241