Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

учити.

учити, чим, У. а. 3. Теђреп, unterridten; lernen; leſen; — ce, lernen.

учка, +. Lärm.

учкур, ш. Фојепбано.

учмалост, и, +. das Welfſein.

учманути, нем, учмасти, манем, Y. р. те werDeIl,

YUTEB, 4, 0, adj. artig , 55416 ; —ост, и, f. Höflichkeit.

учтуглија, ш. Фајфа von drei Roßſchweifen.

учувати, вам, YV. a. p. bewahren, behüten.

уџера, 1. elende Hütte,

ym, f. Laus; veza —, KMleiderlaus; puúnja —, argulidea ; KHTCKA —, ciamus ceti; KOKOшија —, Hühnerlaus; mupoxa —, Filzlaus.

уша, недеља, у. урсна недеља.

ушанчити, чим , у. p. verſhanzen ; — се, Y. 7. ſi< verſ<hanzen.

yapa, f. Nachteule.

ушарати, рам, Y. p. anfangen zu lügen (es bunt zu treiben).

ушати, ам, у. 1. слушају али не ушају, ће hören aber ſie achten es ni<t.

ушац, шца, ш. Oraftelblume.

ушењак, EKA, m. eine Laus.

ушепртљити, љим, YV. p. in fümmerlihe Yage fommen, in Verlegenheit gerathen.

ушетати, там, у. p. hineinſpazieren.

ушећерити се, рим се, у. т. р. сапое ер den, zu Zu>er werden, mit Zu>er überzogen werden.

ymH, —Jy, f. pl. die Ohren; die Läuſe; Dehr, O (an der Nadel), Nü>en, Dhr (an der

16).

ушибушина недеља, у. урсна недеља.

уши-вање, ња, п. Ушешпађел; —вати, вам, Vv. i. einnuhen.

ушивац, вца, т. ушивка. +. ушљивац, вца, т. ушљивица, f. delphinium staphusagria (Pflanze).

ушикати, ам, у. p. einlullen; — ce, у. 7. hineinſ<hleihen, einſ<lafen.

ушиљити, им, у. р. реп.

ф, (ферт) двадесетпето писме српске азóyxe, der fünfundzwanzigſte Buchſtabe des ſerbiſchen Alphabets; Zahlwerth = 500.

ar, m. Art Meerfiſch, pago.

фаланијо, m. Hüunufling.

фажод, ш. Fiſole.

фајда, f. Nußen.

фајдисати, дишем, у. р. pto{iticem, Ушвеп haben.

фајдица, f. Profithen.

фалинга, фалинка, f. Fehler, Mangel.

фалити, им, v. n i. fehlen.

фаличан, чна, о, фалишан, шна, 0, ad).

fehlerhaft, falſ<. фамилија, +. Familie.

— 384 —

ema

ymmwmre, adv. mit dem Axtohr (\<lagen).

ушипилити, лим, Y. p: einthun, einſchieben.

ушити, ијем, у. p. einnähen.

ушице, f. pl, Rüden, 39 ђе (ап бес 926).

ушишикати, кам, ушишкати, кам, у. р. бег ſänftigen, beruhigen.

ушка, f. Dehr.

ушколити, лим, Y. p. einſ<ulen.

ушкоп-ити, им, V. p. verſ<neiden , caſftrireu ; —љеник, т. Schöps, Hammel ; Verſchnittener. ушкрљак, ZKA, m. Zudſhnibel,

YILBBB, 2, 0, ad). läuſig; —ax, Ba, m. Yauskerl; Фбијетаце —ица, +. die Lauſige; Läuſefraut- ушна, f. Hauswurz.

ушњаци, њака, т. рт 5) едеђанде.

ушобоља, f. Dhrweh, otitis (Path.).

ушорити, рим, у. р. село, седиеп. уштавити, вим, YV. p. gärben.

ymran, m. Vollmond.

уштапити се, пим се, V. 7. p. erftarren.

уштапнути се, нем се, ту. г. р. abnehmen (vom Monde).

уштва, ушта, f. Niemand (Schimpfwort).

уштеда, f. Erſparniß.

уштедети, дим, у. р. уштеђивати, ђујем, У. i. er|paren.

уштинути, нем, YV. p. 31Diden, fneipen.

уштипак, пка, т. уштипци, Haga, m. pl. Zwi>krapfen.

уштипчар , m. Sipidftapjenmad)et , -händler, -liebhaber; —a, f. Zwidfrapfenmacerin, -händlerin, -liebhaberin.

уштиркати, кам, YV. p. ſtärten.

уштрб, m. Nachtheil, Schaden.

уштркнути, нем, у. р. еш wenig melfen.

уштројити, JEM, V. p. verſ<neiden , caſtrirett.

ymkbe, ha, n. Mündung.

ymryp, m. Mühlgebühr; узео је ђаво — од Bera, er ift niht ganz bei Sinne.

ушутети, тим, V. p. — Ce, V. T. verſtummen.

Ф.

фамилијаз, т. Famulus; —nuua, Famulusgeld. фањак, Ka, m. Krapfen, Pfannkuchen.

apa, f. Hintertheil des Schifſſes.

bapóa, f Farbe; —Pp, m. Färber; —реки, Ka, 0, adj. Färber-; —Tu, ax, У. 3. јел; ти се, YV. 7. ſt< färben.

фатачица, +. Aderwinde.

фаћуо, ула, ш. оте.

фафаринка, f. celtis australis (Pflanze).

фаца, f. Geſicht.

фашина, +. Faſchine.

ebpyapnje, m. Februarius.

(ek, m. Primel.

фела, f. Gattung,