Ritam

SKRHANE NADE Super Strip MAXI, februar 1989. Neverovatna popularnost i pravi pravcati kult koji je svojevremeno nastao oko Alana Forda bili su dovoljan razlog da zagrebač ki "Vjesnik" pre tri godine pokrene "Super Strip MAXI", reviju č ija se koncepcija zasnivala upravo na reeksploataciji doSvljaja grupe TNT. S obzirom da su sve epizode Alana Forda i pre pojave MAXI-ja bile preštampavane i po nekoliko puta, revija je poč ela da budi interesovanje tek kada je, nekako u vreme nestanka "Stripoteke", poč ela da oprezno menja tu koncepciju i stidljivo uvodi nove sadržaje, pružajući nadu da bi mogla da postane još jedno jugoslovensko prozorč euve 1 iki svet stripa - naravnö, ukoliko uspe da se oslobodi alan-

fordovskog balasta. Tako su upravo u MAXi-ju domaći б itaoci pr'vi put dobili priiiku da se prošle godine sretnu sa Mathiasom Sohultheissom, jednirri od najcenjenijifi savremenih evropskih autora, te sa nekolicinom ne tako sjajnih, ali ipak interesantnih predstavnika francuskog "crnotalasnog" stripa. Mcdjutim. svaki novi broj. MAXI-ja samo potvrdjuje da su nade koje smo svojevremeno polagali u njega neosnovane. Oöigledno.je. da se težšte koncepcije zaista pomerilo, ati u pravcu pokušaja stvaranja novog kulta, ovaj put oko Grua, neuspešne i qeduhovite parodije na Konana. Podatak da autor, Sergio Aragones/dolazi iz ekipe proslavljenog (takodje kuttnog) č asopisa MAD, samo poikrepljuje drugqrazredhost Grua, s obzirorri da.se subverzivrii naboj MAD-a definitivno ispraznio joS pre -petnaestak godirra. Osim Alana Forda'i Grua, novi MAXI donosi nepotpisani S.A.T.A.N., opskurnu priču o doživljajima grupe паиб nis ki orijenfisanih komandosa u amazonskoj prašumi, te "Tevu”, najlošije ostvatenje Paula Gillona (autofa "Svemirskih putnika") koje sam do sada imao prilikeda vidimJzvesnu; ali.sasvim nedövoljnu utehu prufeju tekstuainl prilozi. Ocena: ne preppru6ujem.

Dejan Anastasijevjo

PORTRETI DILETANATA U MLADOSTI

STRIP Mladost, broj 78, specijalno izdanje Prošle godine je revij.a "Mladost" posle osmogodišnje pauze ponovo organizovala konkurs za najbolji kratki strip, a nedavno se na kioscima pojavio poseban broj ovog lista sa rezultatima i izborom radova prispelih na taj konkurs.Veo samo prelistavanje pomenutog broja izaziva muč an utisak: od pedesetak objavljenih radova na prste jedne ruke mogu se izbrojati oni koji zadovoljavaju najniže moguće kriterijume za objavljivanje, dok ostatak ukazuje na elementarnu nepismenost (uglavnom) mladih autora kada je reč o stripu. Čak ni ona nekolicina iz prve grupe (Gačić, Mataković, Z ivković, Ž eSälj...) nije uspeladadosegne bog zna kakav nivo. Odmah se postavlja pitanje zašto je naša mladost tako loša. Bar jedan deo odgovora na to pitanje mote se nadi u samim propozicijama konkursa. Dgranič ivši obim radova najednu tablu, organizatori

88