Ritam
prizori, jer svaka druga intervencijašteti integritetu žanra. Vinsent je, ipak, u filmu "Džek i Džil" pokušao da uvede ljubav. Samanta Foks u koju se zaljubljuje Džek Vrengler izgleda zanimljivo sve dok ne progovori. Najpre prida o svom detinjstvu na istoku i primatu spajanja duša a ne tela. Scena njihovog tucanja je snimljena pomodu raznih filtera i omekšivada, u pozadini se čuje klasična muzika, all redosled i sadržaj polnog akta na kakav nas je navikao pornid ostaje potpuno isti. Status obavezne scene u pornidima ima lezbijski seks, Sto ispunjava i ovaj film. Medjutim, Čak Vinsent filmu "Džek i Džil" dodaje “obaveznu scenu" karakterističnu za njegove filmove - psihodelični pasaž nastao kao rezultat uticaja droge ill alkohola na likove. Džeri Batler ("Zvezda porno filma") dovodi neku ulidarku u svoj stan, a njegova trenutna ljubavnica (Kerol Kros) u stanju pijanstva “vidi sintezu" ulidarkinog lica i polnog organa. Ženski polni organ sa zubima je idealna stvar za psihoanalitička razmatranja o potenciji, zadovoljstvu i kastraciji, Mislim da bi Čak Vinsent bio zadovoljan kada bi do toga zaista došlo.
Saša Radojevid
OPERACIJA ŠIMPANZO
(PROJECT X) Jonathan KAPLAN, 1987, Matthew BRODERICK, Helen HUNT, Bill SADLER, Jonathan STARK distribucija: MAKEDONIJA FILM trajanje: 108 min.
Zaista je teško u jednom rutinskom, ali bezlidnom projektu kakav je "Projekt lks“, osetiti ruku nekađašnjeg Kormanovog štidenika, jednog od najpouzdanijih lou badžet reditelja sedamdesetih, Džonatana Kaplana. Autor koji je zaslužan za zvezdane trenutke Jan Majkla Vinsenta (Autostrada nasilja), Terensa Hila (Mister milijarder), pa i za filmsko krštenje Meta Dilona (Over The Edge -1979), zaribao
je u spilbergovskim vodama, zagušen bremenom ekologije, neljudske inteligencije i...dosad e. Razloge što je u filmu “Operacija šimpanzo” Kaplan pošao linijom manjeg otpora, igrajudi na sigurno (maltretman životinja od zločestih ljudi uvek izmamljuje suze), treba tražitj i u činjenici da od neuspeha poslednjeg filma (Heart Like A Wheel - 1983) nije režirao igrani film, te da je jednim poslovično uspelim ostvarenjem sebi do daljnjeg stabilizovao karijeru. Takvo objašnjenje
pokazade se opravdanim s obzirom da je upravo ovih dana njegov sudski hit “Optuženi" (Accused) sa Keli MekGilis i Džodi Foster u najužoj konkurenciji za Oskara, a da već snima noyi megaprojekat “U krugu porodice" (Immediate Family) sa Glen Klouz i Džemsom Vudsom. To naravno, nimalo nede doprineti da mu, što se tide "Operacije Šimpanzo" progledagio kroz prste. Rim počinje i završava džunglom. Time nam se sugeriše da i ono što je izmedju treba posmatrati Tarzanovim očima (i mozgom). A izmedju je nekakvo laboratorijsko eksperimentisanje nad majmunima, potom izlaganje majmuna radijaciji, očekivanje ljubavne veze izmedju Metju Broderika (nezanimljiv po običaju) i Helen Hant (klonirana Džodi Foster) koja se, zarad fokusiranja prifie (7) na majmune, nikad пебе ostvariti, i najzad, ekološka katarza u vidu organizovanog bekstva majmuna avionom (!) iz istraživadkog centra u džunglu (Going bananas). Možda više nego bilo šta drugo, o lažnom/dvojnom moralu filma
govori podatak da je neposredno posle snimanja u Daily Variety-ju osvanuo ogias sa ponudom od 5.000 dolara onom ko svedodi da su majmuni tokom snimanja bili tetošeni i maltretirani. Javilo se, naravno, pola ekipe, tako da je kasnije morao biti objavljen demant i to od Američkog humanog udruženja lično! Sve u svemu, “Operacija šimpanzo“ je ekološki triler sa pametnim majmunima, glupim i zlim ljudima, nepodnošljivim Metju Broderikom i prigodnom pesmom Pitera Gabrijela (Shot The Monkey). Koordinate su mu negde izmedju “Planete majmuna" i “Leta iznad kukavičjeg gnezda”. Dakle, nigde...
Too Much Monkey Business!
Dragan Jelidid
AJKULA IV
(Jaws the Revenge) Joseph SARGENT, 1987. Lorraine GARY, Lance GUEST, Mario Van PEEBLES, Michael CAINE Distribucija; INEKS FILM trajanje: 89 min. Prvi film o ajkuli koji je 1975. snimio Stiven Spilberg, jedan je od finansijski najuspešnijih filmova u istoriji. Produkcijski logidan nastavak pojavio se 1978. u režiji Dženota Švarca i po nepisanom pravilu iz opravdanih razloga doživeo mnogo manji uspeh. Tredi se 1983. spustio još stepenik niže jer se reditelj Džo Elvis potpuno posvetio efektu trede dimenzije, a na uštrb svega ostalog što čini film. Četvrta “Ajkula" imala je solidne uslove da ponovo istera iz mora publiku koja se ved pomalo opustila, ali je na dudan nadin ta prilika propuštena. Reditelj Džozef Sardžent okrunjen epitetima vrhunske profesionalne efikasnosti i pažnja produkcije koja se vratila na potentnu temu, uz scenario konsekventno izveden iz pride Pitera Bendlija na kojoj se baziraju i prva dva filma, nisu urodili optimalnim plodom. Zan-atska umešnost Sardženta došla je do izražaja u tretiranju dudovišta: i ovog puta ono ima subjektivni plan pogleda na žrtve; stetoskop sa
ođašiljadem koji su akteri radi proudavanja prikadili na ajkulu omogudava oglašavanje zastrašujudeg kucanja njenog srca kad je u blizini i dodaje verovatnost njenoj humanoidnoj osveti; time je ukinuta preterana, besmislena i nemoguda rika zveri iz prethodnih filmova i postignut originalni horor efekat zvuka. Solidna psihologija junaka ima zalede u rediteljevom uspehu sa trilerima iz SOih i '7oih, ali, na žalost, u nedostatku dubine (osim morske) ogleda se i televizijsko poreklo njegovog umetnidkog znanja. Zbog takve površnosti zanemaren je Majkl Kejn koji je ostao nedoraden u svojoj sporednoj ulozi, veoma slidnoj onoj koju je Džek Nikolson imao u “Vremenu nežnosti" Džejmsa Bruksa. I na kraju, sve ne bi bilo tako crno da nije kraja u koji je neka mradna nefilmska sila svakako umešala prste. Dali zbog želje da film ne dobije vede cenzorsko ogranidenje i bude pristupadan mladoj public! ili zbog opšteg glupavog yuppi-optimizma, uglavnom svi junaci prežive. To se, medutim, dogada na tako trapav nadin da otkriva prethodnu, drugadiju nameru reditelja. Zapažanje rezova u monfaži postaje zanimljivije od samog filma, dok jedan po jedan isplivavaju na površinu Kejn i Piblis za koje se pretpostavljalo da su pojedeni (Kejn pri tom izlazi iz mora u suvoj košulji!). Najzad, ajkulu übija Gerijeva (Šajderova žena i udovica iz prethodnih filmova), nabadajudi je na polomljeni kosnik broda i time otvara pitanje na diju se osvetu misli u naslovu. Uprkos opštem mišljenju da je osveta ajkulina prema porodici Gerijeve, ja mislim da je to osveta Gerijeve ajkuli. 1 tako, film nema mnogo mrtvih, nije suviše strašan, ni uzbudljiv, a ono malo ogranidenja što je dobio preporuduje roditeljsku pratnju mladim uzrastima dece. Verovatno zbog toga da se ne bi jurila po bioskopu kad im ponestane pažnje za horor u kome na sredu nema banalne krvavosti, ali, na žalost, pi prefinjene napetosti.
Vladislava Vizi
60