Ritam

gledanja Wendersovog filma stvaran tollko je stvarna I ova kratka vožnja po proizvoljno naglašavanim mjestima ameriike glazbene tradicije. Ne može joj se poreći šarm. AA stranu otvaraju dvije izvrsno odabrane a uz to i odlično odsvirane obrade. .Just Dropped In (To See In What Condition My Condition Was) .lakanski hladno je otpjevao Cave dok u .Sad Dark Eyes.M. Harvey otkriva još jednu stranu svog raskošnog taJenta. Ex- Cramps Kid Congo Powers otpjevao je (bolje reâ odrecitirao u ritmu) dva svoja teksta koji pristojno rvuče u sprezi sa glazbom no nisu toliko jaki da podnesu samoću na papiru. Slična konstatacija može se izrebi i za pretencioznu piskutavu lamentaciju Anite Lane .Bells Belong To The Ashes, s tim da isforsirana apokaliptičnost cijele pjesme, prilično umara. Kada bi se moralo rangirati ovu plobu u rasponu od .ignorirat do kupiti., čiste savjesti vam preporučujem da je presnimite od kakvog Cavefila.

Ante Člkara

Crazyhead: .Desert Orchid, (Food Records) Negde 1987. kada je jedini živi deo ostrvske muzičke scene (onaj nezavisni) uzeo year-off, u sveopštoj uspavanosti primećeni su širom zemlje dugokosi, ne baš previše uredni momci, koji su svirali glasno I dobro se zabavljaii bez suviše ozbiljne namere da promene svet. Onda su neki od njih Iskopali poluzaboravljeni termin iz 60-tih godina I GREBOJe bio roden. Naravno, usledila je poplava novih bendova od kojih treba pomenuti kumove pokreta Pop Will Eat Itself, ex-kultne Gaye Bykers On Acid i naravno- Crazyhead. Ne bi se moglo reći da su ovi poslednji nl krlvi ni 'dužnl odmah proglaSoni za pripadnike navedenog pokreta; njihova prva dva singla .What Gives You The idea That You’re So Amazing Baby?. 1 .Baby Turpentine.zvube dovoljno prljavo da bi bill grebo (ako to nešto govori, gltarista Fast Disk se može videti na omotu LP-ja .Last Supper, Bomb

Party zajedno sa celom postavom G.8.0.A.), all posle prvog preslušavanja debija .Desert Orchid, postaje jasno da su Ch. čistokrvni grebosi samo po tome što ne vode računa o ispadanju iz ritma i pogrešno odsviranim tonovima. I naravno, po ponaSanju, kao kada su jula 1987., sa viškom alkohola u venama, zamalo udavili novinara NME- ja u jezeru. Na ovu plobu se moralo zaista dugo čekati-oko 1.5 god. Rezuttat je...Desetak sekundi akustične gitare na početku, da se zavaraju naivni, i onda svaka šala prestaje. Crazyhead su giasni, brzi u granicama razuma (prosečnog šizofrenika), duhoviti, delimično žive u skvotu, nose tamne naočare i imaju dovoljno energije da vas prenesu do Hirošime i nazad dok se vi još pitate šta se dogodilo sa vašim slušnim aparatom. Oni ne propagiraju acid (ne house) kao G.8.0A, za njih je idealna droga pivo u čaši od 0,5 I ili u najgorem slučaju votka. Skoro straight edge (?). U pesmama se bave mamuriukom, devojkama koji ih nerviraju, prijateljima koji su zastranili tj. vraćaju se na .pravi put,, ponekad i klasnim razlikama (što je po svoj prilici posledica srceparajuće biografije pevača Andersona), pljuvanjem po religÿi i urbanoj sredini, i ostalim temama didaktičko- zabavnog karaktera, što sve ni na trenutke (zar bi I moglo?) ne zvuči nimalo pretenciozno. Možda je najbolji deo pioče .Have Love, Will Travel,, obrada Saintsa, koji su, beše li tako, ukrali pesmu od Miracle Workers. Omot je dizajniran priiično bezvezno i verovatno je tu samo zbog konzervativnog mišljenja da ploča mora imati neki omot (ovo nema veze). Crazyhead su sada negde na pola puta izmedu Gaye Bykersa i Saintsa, a kao uzore navode I Stooges, The Mekons i Deep Purple (7). Ovom plobom su dokazali da na njih treba računati (ako budu tako raspoloženi), Nije naodmet reći i da snimaju za Food Records, etiketu koja je iansirala Zodiac Mindwarpa I da su period od 4-30. novembra 88 proveli svirajubi sa Iggy Popom na njegovoj evropskojv turneji. Grebo poglavlje u njihovoj karijeri još nije likviderano, što u suštini nije ni preporubljivo: grebo uvek obezbeduje dovoljnu količinu energije, humora I prirodnosti, koja je svakome potrebna. .Desert Orchid, (ovo je zakljubak) ostaje jedan od boljih produkata nedavno preminule godine I ne treba obrabati pažnju na sve pijane kritibare koji neumorno smišljaju nove etikete za svakoga ko se bar Jedanput pojavl sa trzalicom u autobusu. Najnovija klasifikacija Je grebo-svinjskirock.?l??l?l?t?l?l? (komentar završen).

Janja Bobić

JINGO DE LUNCHAXE TO GRIND/HELLBOUND/ Već godinama SR Njemačka najveće je diskografsko tržište na svijetu, kako za diskografske koncerne tako I za nezavisne etikete. Vjerojatno je I to pomoglo da se u svijetu bulo ze neke vrlo kvalitetne njemačke bandove, ali i one manje znabajne koji svojom vrijednošću nisu zasluživali takvu pažnju. Jingo De Lunch, srećom, spadaju u prvu skupinu spomenutih grupa i sa svoja dva albuma (Perpetuum Mobile i Axe To Grind) privukli su solidnu pažnju kritike i klupski orijentirane publike. Teško je definirati Jingo De Lunch, jer muzikom i imageom ne uklapaju se niti u jednu strogo zacrtanu rock podvrstu, već kombinacijom nekoliko njih stvaraju vlastiti, naglašeno rockerski stil. Muzibki, kreću se od hard rock i heavy metal solaža i rifova do hardcore brzine i rock poetike. Najzanimljivija karakteristika Jinga je vokal kanadske mulatkinje Yvonne Ducksworth koja vješto skida način pjevanja KR.-a iz Bad Brainsa, ali pri tom, što je vrlo važno, ne uspijeva iznervirati bak ni najodanije fanove Bad Brainsa. Jednostavno, njeno je pjevanje izvrsno i s mjerom pogođeno, te daje potpuno novi štih već poznatom muzičkom okružju. lako je .Perpetuum Mobile, sjajan debut, nepunu godinu dana po njegovom izlasku, Axe To Grind, ga je uspio nadmašiti, pogotovo u produkcijskom dijelu, ali i po .hitovima.. Dok s prvog, ujednabenog albuma pamtim tek izvrsnu .Thirteen,, s ,Axe To Grind, so izđvajaju valjajube spora .Steemed,, te bržim tempom nabijene „Seen And Done, I „Did You Ever?,,, dok je apsolutno najbolja .Shot Down, s Princeovskim pratećim yokalima spretno ukomponiranim u bazični heavy metal ritam I veb spomenute Bad Brains vokalne akrobacije. Kao I muzika, i image Jinga je mješavina hard rock detalja i hard core ponašanja na stage-u. Zbog trenutačne konstelacije snaga Jingo De Lunch opravdano su izbili u sam vrh njemačke rock scene.

Aeksandar Dragaš

12