Ritam

[YU SF?]

Peda Vnković

II DEO

TAMNI VILAJET (Znak Sagite, izdanje Boban Knežević) Za Bobana Kneževića se ved vise puta govorilo da izvodi samoubilačke izdavačke poteze a ovo bi trebalo da bude još jedan takav. Prva zbirka prića domadih autora (Slobodan Mašić je najavio još jednu) u obliku knjige. Nije to ni „najbolje svih vremena” ni „te-i-te godine” pa dak ni „najbolji YU autori”. Nedu nabrajati one koji fale jer du nekog sigumo preskoditi. Boban kaže da je to jednostavno rezultat trogodišnjeg skupljanja i odabiranja i zbirka je zaista dobra. Ali, dini se da služi još nedemu - demonstrira Bobanove stavove o funkciji i mogudnostima domadeg SF-a. Medu publikom postoji uvreženo mišljenje da je ono što dolazi preko bare dobro i da se samo tako može i, naravno, autori su tome odgovorili. Ali, amerikanci se kroz svoj SF bave prvenstveno svojim problemima. Oni su sa uživanjem unišlavali i izoblidavali Nju Jork na stotine nadina. Radili su to i naši autori ... ali zar nama nije to interesantnije raditi sa Zagrebom, Beogradom, Dubrovnikom itd. Mislim da je bas zato sam Boban Knežević u svojoj, ne najboljoj pridi „Naselje sunca” upotrebio odavno poznatu temu; grad u pandžama anarhije. Ali, u ovom sludaju to je Novi Beograd, ali sa „hijerarhijom unutar anarhije” kakva je samo ovde moguda i razrešenjem koje omoguduju samo likovi bas iz ovih krajeva. ije dovoljno postaviti pridu u Donji Vakuf, recimo ako ona može da se dešava i u Rosevilleu, USA Potrebno je i nešto što može samo tu da se dešava, potrebna je i dobra prida i, naravno, spisateljski zanat.

Sve to ima Vladimir Lazovid koji je, usput, postigao nešto do sad kod nas nezamislivo: njegova novela „Sokolar” dobila je nagradu i SFere i L. Komardida. To je prida o poslednjern pripadniku progonjenih kulta bogova koji su u stvari modna bida „odnekuda”. Pa šta, stara prida? Da, ali ti bogovi su Slovenski. Dobar štos, ali, pa šta? Pa ništa, izuzev što je to odlidno isprivedana prida, puna atmosfere, nadogradene pejsažima u kojima se kredu pravi Ijudi sa pra-

vim emocijama. Sad je Vëdjasno za dim žude i beogradski i zagrebadki „fanovi”. U meduvremenu je objavio jos stvari, vrlo razliditih a dobrih - u SIRIJUSOVOJ. antologiji cyber-punka bio je jedini „domadi” ali je sa pridom „Nod koja bi mogla promeniti sve” - u kojoj jedino naslov ne valja stupio na osetljivo, jako zahvalno i kod nas praktidno nedimuto tlo - altemativne istorije. Mislim da malo koji narodi kao oni okupljeni u Jugoslaviji imaju zahvalniju istoriju sa toliko prelomnih trenutaka pogodnih za literamo „skretanje” istorije. Šteta što je to prvi udinio sa jednim trenutkom srpske srednjovekovne istorije jedan englez, Brian Adiss u „Danu ukletog kralja” (ALEF 8) ali srpska i ostale srednjovekovne države nude još onoliko takvih trenutaka (dolepqtpisani se piše i oseda kao jugoslovena, tek da bude jasno). A tek novija istorija! Naravno da je „altemativna istorija” najteži žanr uopšte i da bi se kod nas u njemu reflektovala sadašnja politidko-ekonomska situacija ali u tome i jeste izazov. Baš kao što imam utisak a jako bi voleo da grešim - da odredeni krug ditalaca pa i pisaca Filipovida apriroi odbija samo zbog tematike umesto da i to shvate kao pozitivan izazov. OSlobodanu Čurčiću je bilo ved redi. Dodajmo da je on praktidno jedini autor koji se sada izdržava pisanjem SF-a. Objavio je devet romana, zbirku prida plus podosta prida sa strane. Visokotehnološki SF daleke bududnosti koncentrisan na androide, kiborge i ljude sa ESP modima pokušava da uravnoteži istraživanjem Ijudskih aspekata tih likova. U TAMNOM VILAJETU je predstavljen dobrom novelom

58