Ritam

(ako smem da parafraziram R. Andelokivića) i to bas preko irealnog SF-a, tako se i autori „glavnog toka” okreéu SF-u kao pogodnom sredstvu izražavanja. Verujem da je to i slučaj i sa Pekićem u zadnjim njegovim knjigama („Besnilo”, „1999” ; „Atlantida a tu đelimično spada i zbirka „Novi Jerusalem”) a ne o nekakvom „osebujnom žanrovskom projektu”. I gle čuda, „običnim” piscima se pokazalo mnogo teže da se „očešu” o SF nego obmuto. Pekié je veliki erudita i u odredenoj meri poznaje Sf i uglavnom mu se ne dešava da srlja u to ogromno polje oduševljavajuči se, kako se kaže „pisaćom mašinom koju je upravo izmislio”. Ipak već u uvodu „Atlantide” naziva je, zajedno sa „1999.” antropološki epos i dodaje da je takav dosledan epos nemogućjer je nemoguć čovek kao takav, bar u literaturi, već mora biti lik. Na njegovu žalost čuveni romani Olafa Stapledona „Poslednji i prvi ljudi” i „Zvezdotvorac” napisani još pre rata su upravo to. U „Poslednjim i prvim ljudima” Stejpledon dosledno sprovodi upravo zastrašujući uzlet mašte vodeći čitaoca bukvalno BILIONE GODINA u budućnost gde je Čovek u

sedamnaest inkarnacija-vrsta jedini lik. Inače tu Stejpldon detaljno razrađuje ideju koja stoji u pozadini obe Pekićeve knjige - posebno „1999.” - da jedna čovečanstva „ргаve” druga a zatim im brišu to znanje. Srećom Pekićevi razlozi za bavljenje ovom temom, prvenstveno filozofski: „umetnička analiza naše indomašinske civilizacije koja mi se ne čini Ijudskom” - su iz osnova drugačiji od Stejplodonovih. Inače romani su povezani i mada se mogu čitati nezavisno „Atlantida” deluje kao epizoda „1999.” i postaje jasna tek г- kada se pročita ona prva. Inače „1999.” iz Sf ugla je interesantnija mada je nepotrebno artificijelna i pomalo liči na tri i po filosofska salta unazad. Atlantida (Znanje, Zagreb, Edicija Hit) je lineama, eruditski bogato ispriéana - mada je pitanje, ako je to svetska knjiga koliko bi amerikancima zaista bilo interesantno tako detaljno razmatranje i objašnjavanje poznatog iskrcavanja „očeva nacije” na istočnu obalu. Medutim kad se skine to zlatno runo reči i podataka ostaje prilično obična SF priča sa „nevoljnim junakom” od koga jedinog zavisi sudbina svih ljudi i sa rešenjem, neverovatnim zaista, deux ex machina u vidu povlačenja obiéne poluge.

Dodajmo da Pekié pravi malu pometnju koristeći reči robot, an doid, humanoid nešto drugačije nego što je to danas uobičajeno. On naravno detaljno objašnjava njihova značenja ali na kraju pojmovi „mrtav” i „živ”, čovek i „robot”, postaju sve mutniji. Moram priznati da me nije impresionirao dosta korišćenom pričom o progonjenoj skupini ljudi medu milionima drugačijih. „Atlantida” pomalo liči na jako pojednostavljenu i uštogljenu varijaciju na kult knjigu „Illuminatus!” Roberta Shea i Roberta Antona Wilsona gde, pored mnogo čega drugog, postoje ne dve, nego desetine tajnih društava koje se bore već eonima. Besmisleno je malo porediti Filipoviéa i Pekiéa ali kada je to već učinilo društvo „Lazar Komarčić” ravnopravno im podelivši nagradu za roman, da kažem da ovde Fipa sa svojom razbarušenošću nosi šnjur bez ostatka, mada ne verujem da nagrade i jednom i drugom mnogo znače. I, da, ako slučajno sremete turčina-utvaru sa zapečaćenim krčagom, samo ’ladno ... pozovite Eliota Nesa i uživajte u zabavi, ali dalje od kréâga sa tri orte. Zlatna Knjiga se ionako ne može uništiti. I počeće, sa vama ili bez vas.

VIS F

60

Zoran Janjetov BERNARD PANASONIK U ediciji BIZZ-ART tokorn februara pojaviće se strip album jednog od naših najznačajnijih strip autora protekle decenije Zorana Janjetova o avanturama BERNARDA PANASONIKA. Album ima 64 stranice i biče odštampan na najfinijoj bezdrvnqj hartiji. Pretplatrrička cena je 60 k.din. Novae uplatite po prispeću uplatnice. Kupone pošaljite na adresu; Raj i n Momčilo 11000 Beograd, Maršala Birjuzova 49 Naručujem primeraka stripa albuma Zoran Janjetov - BERNARD PANASONIK po pretplatničkoj ceni od 60 k.din. Ime i prezime Adresa ft OTOE IfftA PREPUfE.» PA to FCC- : sa'o J'-'w KcceoкаГ' to ■sütßä pa se, ' o"yc«e ■ле Pi sro, A Jft đu Л WAJRESr/ 'а IГЗ Li, SPO kd: reče FtaoicplO. STA COSA . ÄSTVAO- i ■Fkcfx*. za ceSeruw fsvo zj. cse nereuse. Г . Л1 № 'ć'e ‘О--, po TB" KlOtfRS SX Ztfüi ! UM« ov6-tßfi*€ sauce. : > жBД jxc two sv.» ! .sw; für 53e* kad’sê Рв Se PC6SO OSedWft H€KA s:ypzerM6z€3tc. DsSfl fui OCpe COSAPHi KOPCwi px ме pavî, lu Г; . \puf3ie Нбкд c£v. -Lîisto« kapsskufwl OiIAU! VlPl, ÇiREU! HvftusAOežaufta> i sjoGs fouie 2U6JI*A.OÖH,ABDHt xtViS «€ ZASoRAVi Ä СШ 1 H BMC »eu er тееадо u № гелле-вдт/ wksT-pieuxi > i ш ■ JSittDiteje JOSLAt^e N'â >e х&ул NE eevi s NiSAK Ч o.e-.c ГС*»алдГП A? Æft: чеаИ ш ro ЦО*Л üKUSu. (иовное J NA ЗДОМЛ Levo i pesHo Neuere vioeri sta su pve »gPiJSKg rvgzre K<l6 o 6«UTAv.4iM ÇCgMLMA: