Ritam

je sigurnosL Bubnjar Robert (ex Kontraritam, La Strada) je sa nama već godinu dana, i njegov je doprinos što čitava ekipa oseća nekakvo samopouzdanje. Poslednjih godinu dana zaista su učestali pozivi za svirke. i ljudi nas sada unapred pitaju koliko tražimo da паш se plati - što ranije nije bio slučaj. Ritam: Osećaš li kako se i sam menjaš, s obzirom da predstavljaš jedinog permanentnog (Sana od nastanka grape? Kebra: Sarnim tim što je svirka benda sigumija, osećam se slobodnijim, i u prilici sam da improvizujem. Oni će razumeti ako u momentu poželim da izmenim aranžrnanom, i premda svi improvizujemo, kompozicija je prepoznatljiva drzirno se odredene forme. Kao da nam je ta čvrstna, koju smo sada dosegli, oduvek falila. BEZ TRIKOVA Ritam: Bazična rock forma vaše mtizike nameće poredenje sa bendovima kao Partybreakers, aii Obojeni program nikada nije išao na kartu đnejdzerskog bunta i rokerske raspomamljenosti. Kebra: Da... Kada prvi put čuješ našu muziku, osetiš nekakvu zadršku - ne dozvoljava ti da se opiješ. U prvi mah kao da ne zvud dovoljno zabavno, aii kasnije uđeš u to. Uostalorn, Obojeni program se sluša na rodendanima. Iz nekog razloga, predodredeni smo za kult-status, premda je muzika koju sviramo na granici apsolutne pristupačnosti. Teško je objasniti to sve. Na koncertima samo što ne padnem u nesvest, od ludiia koje je u nama, aii ne osećam potrebu da smišljam nekakve trikove, gegove koji će da anirairaju publiku. Ljudi dođu na koncert i traže kontakt, egzibiciju. Aii ja nisam zabavljač, već predstavljam deo benda, Pogledaj Godfathers: pevač stoji u mestu, ne pomera se, a znoj se sliva niz njegovo lice. Njegova je energija drukčija od energije publike. Mi se ne interesujemo za mas-medijsku energiju, ćak ni kada se nalazimo u publici... Jednoslavno, takvi smo ljudi. To je verovalno, prvenstveni razlog što nismo ušli u „prvu ligu” jugoslovenskog rocka. U Engleskoj ćak i bendovi iz „treće lige” redovno snimaju ploče, dok je ovde to pravi podvig da ne kažem mučenje... A grupama kao Obojeni program je neophođna pioča, da bi uopšte mogle da sviraju na koncertima. Jer nemoguće je dopreli do manjih gradova u Jugoslaviji, tamo ne prate altcmativna zbivanja, a ako imaš ploču to već nešto znači... Ritam; Kakav je tvoj osećgj dok stojiš aa bini? ljudi često govore da izlaskom pred publiku pofipju da doživljavaju stvari različito: neko se oseća snažnim 1 ogromnim, dragi su übcdeni da svaki pokret na bini ima пеко posebno značeцје... Kao da sam izlazak pred veću skupinu ljudi dovodi do blago izmenjenog stanja psihe. Kebra: Moj doživijaj je blizak osećaju zatvorenosli: imam utisak da publika ne postoji... A opet, čini mi se - kad bih skočio, puklo bi pod nogama... 1 lepo je ako osetiš da se ljudi iz grape u

sličnom raspoloženju. Samo ih pogledaš, ijasno ti je... Aii sve je to u interesu zabave, možda neke Jače” zabave... Ritam: Dali je mognće, posmatrano s bine, zapazili promene u raspoloženju i navikama publike, tokom poslednjih desetak godina? Kebra: Mislim da jeste. U energetskom naboju današnje publike je primetna agresivnost, nervoza. Početkora osamdesetih na koncertima u Novom Sađu, recimo, završetak pesme nije bio propraćen ovicijama, aii se osećala nekakva bliskost. Možda zato što je publika pripadala istoj generaciji kao i mi, a sada na naše koncerte dolaze mladi... Ne znam da li nam se to tako čini zato što smo stariji, aii kao da je bliskost zamenjena usamljenošću, koja se oseća čak i u većoj skupini ljudi. Kriza je uslovila žeđ za zabavom - u stilu fudbalskih navijača - i sve reakcije su snažno naglašene. Danas nas zovu na bis češće i glasnije nego pre deset godina. Ne osećam se toliko starijim, da bi mi to sve smetalo, i možda nije lose što se stvari odvijaju u tom pravcu... OBOJENI HORROR Ritam: Poznato je da Obojeni program ima gruри sledbenika u Novom Sadu, koji pevgju vaše pesme na koncertima... Kebra: Tvrdim da imamo najbolju publiku na svetu, vemu, kakvu nemaju mnogi ved bendovi... Jezivo je lep osećaj kada ljudi pevaju pesme autora koji nije komercijalan. To je jezivo - kao u horora. Volim kad nešto liči na film, a nije režirano. Mi igramo ulogu gubitnika: do juče smo finansirali vlastite koncerte... Sada nas zovu da sviramo čak i po selima, aii ne znam hoćemo li to prihvatiti, imali smo nezgodna iskustva. U Belišći nisu hteli da nam dopuste da počnemo sa koncertom, dok ne odsviramo „Smoke on The Wathef”, i jedva smo otišli kud... Čaj je i u Osijeku bilo problema, gde smo svirali sa Boyama. Neki tipovi su upali su upali iz scene i nasmuli na Boye, mi smo prekinuli svirku, i došlo je do gušanja u svlačionici... Ta muzika teško prolazi i u gtadovima, a ja ne verajem da bi se čak i Partybreakers, koji su triput „zabavniji” bend od nas, usudili da prave tumeju po selima. Sada je, pored neupućenosti u muzička dešavanja, problem i sa nacionalističkim gluparenjem. Čuo sam kako su se nedavno proveli KUD Idijoti, na koncertuTt Požarevcu. Nakon provokacija iz publike, svirka je prekinuta. Dok su izlazili iz sela, Idijoti su „zaradili” ćuške... Koliko je meni poznato, neko od članova grape su Srbi, aii to uopšte nije bitno, grozno je da se takve stvari dešavaju... Bendovi su počel da strahuju od nastupa u dragim republikama. Aii nije potrebno paniči-

ti: uvek postoje grape, kao Discipline kičme, redmo, koje mogu da nastupaju u svim sredinama - bez problema. Ritam: Jos i danas traje legenda o zajedničkim nastupima novosadskih grupa $ početka osamdesetih (Luna/La Strada, Obojeni program. Grad, Boye i dr.). Kebra: To je bila nekakva ekipa prilično različitih ljudi, sa sličnim interesovanjima. U suštini, oni su jedino zajedno mogli da se probiju. Svako je tu bio menadžer, svi stj radili i trudili se, premda su u pitanju potpuno različite grape, kojima je zajedničko što nisu bile „zabavljačke”, u negativnom značenju te reči. Draženje traje i danas, aii vremenom se sužavao broj ljudi koji su predstavljali kreativnu srž te ekipe. Trenutno su najaktivniji Obojeni program i ' Boye. Izlazak ploče Boya je značio aftrmaciju za novosadsku scenu, koja nikada nije imala pravu podršku u lokalnim medijima. Ritam: Šta misiiš o mladim novosadskim grapama? Kebra: Oni su hendikepirani što nisu zapoćeli karijera u nekim boljim vremenima, aii njihova je krivica što ne poseduju dovoljno ozbiljnosti, Novi Sad je nezahvalna sredina, ovo malo medija im neće posvetiti pažnju, a te grape sviraju ugiavnom na „domaćem terenu”. Verajem ipak da će neki od mladih bendova uspeti da se afirmiše, aii to je moguće tek ako krenu sa koncertnim aktivnostima van Novog Sada, kao što i mi činimo. Ritam: Konačno ste snimiii matcrijal za ploču? Kebra: Da, premda se još uvek ne zna šta će sa tim materijalom biti, ko će to da objavi... Pregovori su u toku. Puno nam je pomogao Fleka, sa beograđske omogućivši da besplatno snimimo celokupan materijal, u studijima Koja je autor producentskog dela posla. Ritam: Na kraju, šta ćete nčiniti kada postanete bog aii? Kebra: Ha, ha... Znaš, ja sam ljubiteij pecanja. Gledad sam na TV-u kaiko Emerson, Lake and Palmer zaustave one kamiončine sa opremom ja iz zovem „hladnjače” - zaustave, dakle, te hiadnjače negde kraj mosta, i odu da pecaju. Eto - tako ćemo i mi da radimo, kada postanemo bogate rock zvezde, jednog lepog dana...

Saša Rekezić

I OBOJENI PROGRAM

RITAM 31