Ritam

Lačni FRANZ

„Ritam” je prvi kod nas koji objavljuje intervju povodom jednog izdanja koje neće bili dostupno na vinilu. Povodom izlaska kompilacije LAČNOG PRANZA pokušavamo da razaberemo sta je u proteklih deset godina ustoličilo ovu grupu u neizbežnu konstantu domaće rok scene i jedne od glavnih protagonista naglašeno autorskog pristupa pisanju popularne muzike kod nas.

Ritam - Sta se desilo sa Praslovanom? Predin - Obistinio se. Komunisti su zasrali svc Sto su mogli. To je dosta tužna pcsma, a kada sam je pisao imao sam malo nadc da ćc se nešto promeniti. Intcrcsanino je kako io Ijudi pcvaju sa nama, sada. Pre su slu Sali mclodiju. Poslcdnjih par godina vcć kapiraju tckst. Bio sam u vojsci s jcdnim dcčkom koji je sa drugovima snimio celu kasctu sa „Praslovanom” samo. Popoli su se na vrh Triglava, olvorili bocc i puštali. I Sta hoćeš viSc? Ritam - Kako ti izgleda sada isknstvo iz proteklih deset godina? Predin - ...Puno toga sam naučio... i stckao prijatclje Sirom Jugoslavijc, sa kojima se i danas družim. Ihda kad smo počeli nijc bilo prcpreka za ovu vrslu muzike, hitovi koje su novotalasnc grupc pravile bili su najveći hitovi log vrcmena. Koliko je tada klubova otvorcno, koliko je mladih grupa sviralo. Nakon iri-čcliri godine, videlo se ko je bio pamcian. Nama jc zbog nekih stvari bilo lakSc, zbog

nekih tcže. Onda smo u jednom trenutku napravili pcsmu „Lidija” koja je bila slovcnttčki hit. POiie i.Jn smo morali da odlučimo kako raditi ovo Sto radimo i živeti od toga, a ne činili previSc kompromisa. Tada smo svirali gotovo svaki dan i to bilo gdc. NcSto smo zaradili i stvorila se la dilania - kako raditi to na taj način da možemo zaradivati isto toliko a da ne pravimo kompromisc - odnosno, postavilo se pitanjc da li se ne smcmo ili smemo priblix.il i estradi. U to vrcme smo imali na svakoj naSoj ploči lujednu zajcbantsku pesmu - na „Sion med porcelanom” to je ona o rae-

dicinskim sestrama - „Tisoč modrobelih rožic”. Ne možeš zamisliti koliko nam je medicinskih sestara poslalo pisama uveravajući nas da one nose donji veš tokom leta i kako sam ja bezobrazan, pa su mi gnjavili i mamu... Imali smo par takvih pesama. Na primer „Kamikaze”, o skijašima. A vrhunac s tim je bio kad su nas pozvali u „Beli karavan”, seriju koncerata kojima su skupljali lovu za skijaše. Ihda smo se lično upoznali s njima i osim dvojice ostali su znali o čemu se radi, a cela ekipa i maSincrija nisu, nego smo pevali tu pesmu na Jescnicama pred 8 000 Ijudi koji su to sasvim ozbiljno shvatili - „ničeg se ne plašimo ako su skijaši sa nama”. Ritam - I sa generalom Maisterom je bilo problema. Predin - Da, od početka je to krenulo - prvo zbog slova Z u imenu, kad su nam pričali „mi smi FranZove izbacili iz Slovenije odavno”, pa smo se mi morali brniti da je to ime takvo jer smo mi obo- s žavaoci FranZa Liszta. I onda smo to samo malo potpirili tom pesmom o Maiste- i

33