Ritam

JIRI MENZEL SREDNJEEVROPSKA „DINASTIJA”

„Kraj starih dobrih vrcmcna”, najnoviji film starog, dobrog Jiri Menzcla nczahvalan jc kao povod za afirmativnu bigrafsko-kritičku noticu o jcdnom od najblagorodnijih reditelja u savrCmcnom Evropskom filmu. Dobar i plemcnit film, ali samo prosečan -za siandarde posicdnjeg bastiona srcdnjocvropskc komcdijc. No filmu demo se vratiti kasnije kada se za njega ukaže prostor u hronoloSkom sklopu, a priču o Menzlu možđa je najboljc započcti sa Oskarom „Strogo konirolisanim vozovima", jcdnim od prvih pozitivnih migova Zapada na kincmatografije sa one strane gvozdene zavese. Te davne 1966. živol u Cchoslovačkoj nijc podsećao na leškarenje na sunčanim tropskim ostrvima kao što kažu stranice u svetu slavljene disidcntske literature (Kundera, Škvorecki) a oko alternativne pozoriSne grupe u kabarctskom teatru „Laterna Magica” stvorićc sc jezgro jedne od najuticajnijih struja u svetskom filmu, češka Skola (Forman, Hirilova, Faser, Sorm, Menzel) čiji duh u vidu grupe praška Škoia (da ne pominjemo autore) nckih 25 godina kasnije još uvek vlada poetikom i oficijelnim nagradama domaćcg filma. Osobenost Menzela je u tome Sto je on u toj grupaeiji najosobenija aulorska pojava bez imalo sluha za manevre u Bussincss —Politika vodama, tako da je sopstveni ogromni uspeh najmanje sam iskoristio za razliku od nekih članova iste Skolc. Tajna, ako tajne uoStc ima, lezi u tome Sto je Menzelovo stalno opredcljenje komedija, a rcditclji komedija (Wilder, Lubitch, Edwards — da pomcnemo samo ovu liniju) osim kada kokctiraju sa intelcktualizmom (Woody Allen) nisu mcđu miljcnicima kritike i „poznavalaça” filma i rctko naseljavaju partcnonc i liste najvećih svih vrcmena. Л opredcljenje za komediju dolazi upravo iz tradicije, jer su prostori Čcške bili опај drugi, vescliji i skcpličniji deo KUK monarhijc. Za litcrarni predložak poslužili su romani Bohumila 1 Irabaia, pa kada sc u Pragu spremalo da buknc leto 1968.

Menzel je upravo završavao svoje „Hirovito leto” nostalgičnu priču iz sretnijih pređkomunističkih vremena. Od Husaka pa do vaskrsa šezdesetosmaških ideja i ustoličenja Havela na Hradčanima, Menzel je bio žrtva staine opstrukcije sistema, pomato zaboravljen na internacionalnoj sceni jer nije bio disident i držao vatrene antidržavne govore nego bi lek, tu i tamo snimio po neku komediju. Sve do kraja 70-tih on kuburi čak i sa osnovnim egzistencijalnim problemima ali zadivljujuće tvrdoglavo istrajava u svom autorskom konceptu i istinskoj alternativnosti, Sto donosi plodove u vidu laganog come-backa početkom 80-tih sa serijom komedija „Vikendica u Su mi”, „Striženo—skraćeno” (malo remek-delo) i „Selo moje malo” koje ga vraća sa nominacijom za Oskara na ono mesto koje mu je oduvek prìpadalo, sami vrh Evropskog filma. A koliko je duboko Menzel pao u zaborav najbolje govori činjenica da je poslednjih godina radio u našim teatrima (na Dubrovačkim letnjim igrama i u Teatru ITD u Zagrebu gde je postavio comediu dell arte u slavenskom molu „Tri u drugom”) Sto naši međiji, gladni svetskih veličina gotovo da nisu ni registrovali.

KRAJ STARIH DÖKRIII VREMENA (KONEC STARYCII ČASU) .Uri MKNZEI.,I9B9. Josef ABRAHAM, Marian Л.ЛИIШЛ, Jaromir IIAN' ZEIK, Rudolf HRUSINSKY % trajanje: 114 min.

Konačno evo nas i kod „Kraja starih dobrih vremena” koje Menzel snima u zoru samog prevrata, ali kakva korist novoj vladi od toga, jer to je samo joS jedna romantična i nostalgična komedija koja je više po ukusu onih koji vole „Dinastiju”. Nigde patriotskog zanosa, nigde kritike starog režima. Ali, ruku na sree, isuviSe maio onog starog Menzela. Ovaj put za predložak je poslužio roman Ladislava Vančure o zbivanjima na imanju vlastelina Stoklase negde izmedu dva rata.. Prepoznajemo panoptikum Mcnzelovih junaka ili bolje reći antiheroja, bogataša čije vreme prolazi i dovitljivih „malih” ljudi čije vreme nikada neće doći. U Čehovljevom spleenu i u Lubitchevskom smisto za kalambur Menzel doseže mnogo zabave i Sarma, ali i ne mnogo dalje od toga. Još jednom je briljantan Rudolf IlruSinsky, nezaobilazno lice Menzelovih filmova. Ali razloga za žalopojku nema, jer ovaj film je joS jedna potvrda kontinuiteta u koji verujcmo i koji je donosio tako briljantne rezultate. Menzel danas živi u Londonu, đrži predavanja, režira u pozorištu i sprema filmske projekte, koje će verovatno, kao i obično, snimiti u Čehoslovačkoj. Na zvaničan poziv Havelove vtade da dođe u Prag i da predaje па legendarnom EAMU, on je odgovorio istima onima koji su tu stalno predavali: „Ali ja sam u Pragu bio neprestano poslednjih 20 godina, pa zašto me onda niste zvali?”. Do sledeće komedije **♦

Dinko Tucaković

56