Ritam

THE CLASH - SA NDINISTA!

(CBS-Suzy)

Fuzijom dlanova grupa „SS” i „101 ers”, Mick Jones, Paul Simenon i Joe Strammer, u Londonu je 1976. nastala grupa The Clash čija pojava na uzavreloj punk sceni predstavlja kulminaciju koju je ovaj pokret doživeo krajem sedamdesetìh. 0 njihovom položaju unutar punk pokreta vidi se i iz citata legendame knjige „Punk” legendamog Darka Glavana, koji kaže: treba napomenuti da je kontrast izmedu „Sex Pistolsa” i „Qasha” bio djelomidno plod svijesnih manipulacija McLarena i Rhodesa koji su odilo težili da unutar punk scene stvore dualizam „Stones”/Beatles”. Ako se poslužimo tom shemom nije nam teško odčitati da „Clash” igraju ulogu „finih”, sayjesnih dedki dok su „Pistolsi” neodgovomi anarhisü, Umjesto cinidnosti, nihilistidnosti i autodestruktivnosti seksualnih revolverala, dominantna cita stvaralaltva „C-lash” je vitalizam, strahovita energija koja njihove socijalne komentare pretvara prije u bojne poklide nego u bespomoćne konstatacije”. Svojim iskrenim pristupom prema publiai „Qash” preuzimaju ulogu predvodnika svoje generacije kojoj je preüla nezaposlenost, klasni sukob, rasna diskriminacija - „delidna” Lady Tacher, jedna od retkih „preživelih udesnika” punk generacije! Angažovanim tekstovima, od ulinih tuda i gradskih frustracija do politidkog terorizma, Joe Strummer dao je britke komentare britanske stvamosti. Qash su bili jednostavni momcì kojima se mogio verovaü sto nije bio samo stav bele ved i obqjene publike. „Qah” objavljuju 1977. istoimeni album koji predstavlja jedan od najboljih debi albuma u rock n rollu sazvežđu u kome su zasjali punim sjajem. Ploda „The Qash” ostaje kao trajna vrednost tog vrmena zajedno sa evergreen albumima kao sto su „Never Mind The Bollocks” Sex Pistolsa, „Marquee' Moon” grape Television, „Entertainment” grape Gang of Four, „Rattus Norvégiens” The Stranglersa, „Another music in a different kitchen” Buzzcocksa... Dragi Ip se pojavio sledeée godine pod nazivom „Give Em Enoguh Rope” na kome su Qashovci svojom čvrstom rock svirkom blago zalutali u HM vode u kojima su ostali tek toliko koliko da predahnu do sledeéeg velikog delà koje je ugledalo sveüost dana 1979, godine. Bio je to dvostruki album „London Calling” (prvobitni naziv albuma je glasio The New Testament) sa kojim su širom Divorili vrata ROCK HRAMA BESMRTNOSTT! A onda je (ne)očekivano došao trostruki (!) album „Sandinista”. Bilo je to 1980. u Engleskoj a kod nas 10 (deset!) godina posle, no bolje ikad nego nikad. Gledajući sa vrmenske distance „Sandinista” je bio i ostao megalomanski zamišljen bez određene koncepcije, vinilni produkt na kome su Qashovci pomalo zloupotrebili slobodu, јег su objavili sve što su naumili pa i neke potpuno perazradene pesme. Od ukupno 36 pesama mogao se sastaviti solidan dupli album ili još većom selekeijom izvrstan Ip, no Qash nebi bili ono sto su bili da nisu isfurali svoj egotrip do kraja, sto i nije tako lose. Na ovaj nadin smo dobili kompilacijski album na kome su objedinjeni svi stilovi koje su krasile new wave bendove kao sto su funk, SKA, tehno, latino, reggae, dub...

Jedna od zamerki može se izreći i na račun Strummerovih tekstova koji su na poj edinim numerama isforsirano politizovani i u kojima komentariše globalnu роИки trpajući na jedno mestò i Karla manca i Mahatmu Gandhia - daleko bolji utisak ostavljaju pesme koje govore o Ijudima sa ulice i iz predgrađa i nihovim dogodovštinama, kao što jeto sludaj u sjajnoj „Somebody Got Murdered” (Nezaboravni solo na Panovoj fruii!). „Sandinista” iako razvodnjen na 6 strana, sadrži mnogo zanimljivih ideja na kojima se eksperimentisalo i od kojih su najbolji rezultatì postignuti u numerama, pored gore pomenute „The Magnificent Seven”, „Hitsville U.K.”, „Lets Go Crazuy”, „Washington Bullets”, „If Music Could Talk”, „Charlie Dont Surf” i Edi Grantovoj „Police On My Back” zbog dega je ovaj album itekako znadajan. Konadno ovim je „ućutkana” izajava da je „punk umro onog dana kada su Qash potpisali za CBS” koju je dao Marko P. nekadašnji urednik „Snifin, Glue”, jer se „Sandinista” prodavao po ceni jedne plode Cisto kao i „London Calling”!) sto su Mick, Joe, Paul i Nicky „Topper” headon izborili nagodbom sa CBS-om da novae od prodaje ploče počnu da dobijaju posle 200000 prodatih albuma. Qash su uvek vedili raduna o svojim obožavaocima, pa tako „Sandinista” predstavlja njihov poklon najvemijim fanovima, koji je malo koji bend mogao da priulti sebi i pre poslednjih. U svakom sludaju „Sandinista” ni u kora sludajunije poljuijao visoke pozieije koje su Qash držali kod publike i kritike. Dve godine kasnije Qash su objavili svoj poslednji veliki album „Combat Rock” dime je bio završen put od garažnog punk sastava do etabliranih rock zvezda, koje su se pojavile i na naslovnoj strani uglednog ali muzidki koncervativnog ameridkog dasopisa „Rolling Stone”! Kriza glavnog pokretadkog i kreativnog tandema Joe Strummer/Mick Jones zavrsila je odlaskom iz grape ovog drugog. Bila je to Pirova pobeda Joe Strummera koji je sa obnovljenom postavom Qash snimio potpuno nedoredeni „Cut The Crep”, na diju promoeiju bend nikad nije otilao. Od tada pa do danas povremeno se duju glasine da de se Qash ponovo okupiti u originalnpj postavi, a dotle CLASH SU MRTVI - ŽTVELI CLASH!!! *****

Nebojša „Ima-U-Ko-Kraćn-Kosu” Mićković

PLEROMA - INSIDE

(samostalno izdanje)

Etimololki, pleroma oznadava ispunjenje, ili puninu, prostora fizičkog ili metafizičkog. îvluzidki, Pleroma je pokušaj ispunjavanja onog prostora koji je određen načinom reklamiranja plode „Inside” u Srećnoj galeriji beogradskog S.K,C.-a—najbolja jugoslovenska dark ploča u ’B9. godini. Doduše, mora bili najbolja kad je jedina, a svrha ovog teksta upravo je u tome da pokaže zalto se, idući tim putem, ne može redi i da je najgore (odnosno, 1-I=o, bar ne nužno). pergament Prvi; ispunjenje, ili punina Prazan prostor nije Nilta. To je samo entitet koji očekuje Mod. S njom postaje spremilte ideja koje leže nabacane, dekajudi da budu sistematizovane i upotrebljene. Ovaj procès je jako spor i

uvek je neizvesno kakve de rezultate zaista dati. Funkcija je prikupljanja informadja onoga koji Modi daruje prostor. pergament Drugi: hijerarhija modi Veliko slovo prelazi u maio (kod redi „mod”) kao rezultat razgradnje prvobitnog pojma, odnosno onog prvospoznatog kod posednika prostora. Pred onima koji spoznaje javlja se ditav spektar poimanja izvedenih od prvog pojma. To je dobro jer pokazuje da je spoznavalac pronikao u nello, do tada, njemu nepoznato ili irelevantno, Nije dobro Ito tad misli da je sve to mogude jednostavno, lako i brzo obuhvatiti, zaboravljajudi da se iza svega krije Mod koju bal ne poznaje. pergament Tredi: arhetipski, ideaini, svet kao suprotnost oditovanom, materijalnom (nižem), svetu Na ovom slupnju podinju problemi za onoga koji se bavi otkrivanjem tajni — od njega se traži zavet dotadalnjem nauku vlastito Delo koje može poslužili za uvođenje bududih tragada. Opreznim odabirom hijerarhijskogste-

penika i, u skladu s njim, najpravilnijeg opredeljenja iz svog Spremišta, treba podeti sa materijalizacijom. Nipolto ne treba imiti—graditi i razgrađivati dokle god postoji materijal. Strego je zabranjeno dva pula posezati za materijalom! Deio treba formirati Ito skromnije i prizemnije, jer oholost je privilegija bogova, a oni, baš, ne Ijube svoje smrtne dvojnike. Očitovano Delo ne sme biti preslikavanje idealnog, tj. zamišljenog stanja, čak ni njegova skica, usled onoga Ito demo zvati „efektom staklene balte" i njegovog razomog delovanja na zavetnika, bivleg spoznavaoca. Razlog ovome je Ito bi, u takvom sludaju, bududi posvedenici umesto autentidnog delà videli samo senku Idealnog, zakrivljenu u onoliko dimenzionalnom prostoru, kolikog ga mogu zamisiiti. TVeba vediti raduna o tome da se arhetip i stvamost prepoznaju kao vlastite suprotnosti Ì medusobno dopunjuju prema odstupanju od toga. pergament Cetvrti: opreka neizrecivog deitetu Kako je Bog jednina, a božanski moie biti i množina, siedi

da do stadijuma pronicanja u nepojmljivo vodi više puteva, a ne samo jedan. Svi zavise od onoga koji njima hodi. Najkraći je onaj koji kreće od samog putnika, lj. od onoga što on jeste; a to je bitno različito od božanstva. Zato ga i otkrivaju oni koji gledaju unutra, a ne gore. Ali, ni svaki pogled unutra ne mora bili dovoljno dubojt... dakle, 1-I=o, a po važećim pravilima igre, još uvek, o=o. Pleroma jeste na sredini, Pleroma nije mainstream. Njihova obrada „Lilly Marleen” je intrigantnija od pùkog pojavljivanja te pesme na ploči. Opredelili su se za engleski jezik smanjujući dubinu prenošenja svojih doživijaja. Ptuj nije ni Maribòr ni Ljubljana, tamo ne sviraju ni EKV, kamo li The Residents... S.K.C.marketing nije prevara, enter the Dark Entries Ocena: naj,najobjektivnije 3. Dati im jož jednu zvezdicu bilo bi, doduše, moralno, ali bi, možda iziskivalo dodatno diskutovanje tog pojma, a metafizike je, očito, bilo isuviše. * ♦ •

Војап Žikić

71