Ritam

Film ZAKLETI POVERENICI KLIŠEA

„Postoje različite vrste producenata zaposlenih u Holivudskim studijima, rangiranih od polupismenih do filozofa i esteta. Ali svi oni imaju istu funkciju. Njihov zadatak je da štite od neuobičajenog. Oni su zakleti poverenici klišea. Scenaristi i reditelji mogu da budu poneseni čudnim karakterima ili novim uglom gledanja na stvari. Producent - nikad!” Ben Hebt, scenarista

Jedan od najrasprostranjenijih mitova o Holivudu je onaj po kojem je nekad davno postojalo vreme kada su filmovi bili veličanstveni i kada je kreativnost cvetala raskosno i nesputano. Imena producenata iz ovih zlatnih vremena, kao što su Irvin G. Talberg, Semjuel Goldvin, Sem Spingl, Deril F. Zanuk ili Dejvid O. Selznik, sa strahopoštovanjem se prizivaju kao potvrda verodostojnosti ovog mita. Ovi vizionari predstavljali su sivu eminenciju ~genijalnosti studio sistema”, ostavljajući lični pqtpis na svoje filmove u istoj meri u kojoj su ih ostavljali reditelji kao Džon Ford, Hauard Hoks ili Frenk Kapra. Ben Hebt, aktivrii stvaralac od pionirskih dana zvučnog filma pa sve do propasti studio sistema, u svojoj knjizi „Artist, Friend and Moneymaker” posveéenoj njegovom boravku u pomenutim vremenima svedoči da su napori najboljih holivudskih producenata bili uvek bez prave konkurencije medu stotinama drugih filmova koje su studiji godišnje izbacivali. Ali, u isto vreme, on tvrdi da su ovi ljudi nemilosrdno kresali imaginaciju drugih stvaraoca da bi krajnji rezultat prilagodili svojim ograničenim pogledima.

Njihov glavni zadatak, prvi i najvažniji, bio je da revnosno čuvaju ono što je za najšire gledište predstavljalo osetljivu granicu ukusa, iza koje se širilo prostranstvo „nepoznatog”. Na vrhuncu moći producenti su bukvalno sami kreirali filmove i, uprkos činjenici da su upošljavali najbolje talente tog vremena, jedini imali potpunu kontrolu nad svim procesima i odlukama tokom rada, 1939. godina koja slovi, i slavljena je, kao jedna od najuspešnijih godina Holivuda obiluje anegdotama u kojima se ogleda premoć producenata nad bezmalo svim imenima čiji su doprinosi, po danas važećim merilima, uzdigli film na nivo umetnosti. Bili Vajlder morao je da se zadovolji ulogom posmatrača na snimanju filma „Ponoć”, za koji je sa Čarlsom Breketom napisao scenario, dok je Adolf Cukor, tada na čelu Paramaunta, 'režiju povero kućnom kostimografu Mičelu Leisenu. Obilje nesuglasica između scénariste i reditelja Cukor je razrešio tako što je sa snimanja najurio Vajldera, poznatog reditelja još početkom tridesetih, Snimajući

50