Ritam

Verujem, ne verujem

I Olja Miletić је bila na festivalu u Redingu. Tamo je srela momke iz grupe Faith No More i poslušala savet iz naslova njihove prve ploče. Sada njih predstavlja vama. Negde na početku karijere, u vreme svoje prve velike ploče (LP Introduce Yourself), Faith No More su, objašnjavajući kakvu to oni muziku sviraju, sebe deklarisali kao "heavy metal-rap" bend. Ovo pompezno objašnjenje me, verovatno, ne bi privolelo da preslušam F.N.M. đa, pre nego što sam čula, nisam posređstvom sudbine (čitaj: Ž. Simića), čula gore pomenutu ploču.

Opiskqjisuoni dalise, medutim, ne da tako lake prenebregnuti, jer i pored mnogobrojnih elemenata koji su se uočavali u muzici koju rade, izgledu i опоше što neki nazivaju filozofijom nekog benda, krajnje tačke su se, ipak, nalazile na dva potpuno različita pola; heavy metalu i rapu. Tako se gitara svodila ill na mahnitu, snažnu grmljavinu Ш tek na prebiranje bas žica; glas tadašnjeg pevača Chuja Mosleyja je stvarao amplitude čiji su ekstremi bili odista originalno urlanje i ravnodušna replika karakteristična rapu, a svemu tome bile su pridodate frenetične klavijature. Ta, u njihovom izvodenju prilično srećno odabrana mešavina dva po svemu različita muzička pravca, načinila ih je pojavom sa kojom se teško mogla uporediti i jedna druga, izuzimajući donekle Beastie Boys, koji su se ipak kretali u nešto drugačijem pravcu. U to vreme, kada u Amend, na jednoj strani, kao neprikosnoveni pokazatelj interesovanja većine belog dela rock populacije, hara poprilično posustali i retardirani HM, a sa druge se kao indikatoropredeljenja onog drugog, dakle cmačkogstanovnižtva, većozbiljno oglašava rap, F.N.M. predstavljahu upadljivo nadaren, inventivan i zabavan skup ludaka (pa iz Kalifomije su), sastavljen od belaca i cmaca koji manijački stružu po gitarama i sasvim prihvatljivo repuju. Po njihovim sopstvenim rečima, čitava stvar oko okupljanja F.N.Ma rezultat je njihove potrage za odgovorom na esencijalno filozofsko pitanje "Kako uveseliti sebe?”, a ako bi se pri tome još nekolicina ljudi zabavila, ne bi im ni malo smelalo. Sve ovo, i njihov savrženo ravnodušan stav pretna muzičkom biznisu i samom životu, oko njih je okupljao ljude koji behu istinski fanovi, dokseuvremeizvanrednogalbumalntroduce Yourself ,sa koga, po svemu sudeći, neće uspeti da ponove mala remek-dela kao šlo su Introduce Yourself. , Crab Song i Chinese Arithmetic , iz razumljivih razloga, naglo povećava broj dugih i rasta kosa. A onda za F.N.M. nastupa vreme nesumnjivih novina. Iz razloga koji je poznat, verovatno, jedinom svemogućem RockyjuEricksonu, Chuk Mosley, koji je na neki način bi nosilac čitavog njihovog manira, biva ekskomuniciran iz benda i zamenjen mladanim i zgodnim Mikeom

Pauonom (štojeza njihovu budućnost uočima devojčica imalo presudnu ulogu), sa kojim snima album Real Thing koji ozbiljno naginje HM-u, čemu zdušno doprinosi novi pevač sa svojim "glasom metalca”. Ovo je, svakako, privuklo pažnju svesnijeg dela konzervativnog, prema promenama sumničavog HM klana, koji, iako tako statičan i strpljiv, želi nešto zanimIjivije i snažnije od, najčešće, posve neuspelih varijacija HM-a, a naročito od tada veoma zastupljenog sweet metala -žalosne parodije sopstvene parodije HM-a. To je, ujedno, i momenat kada F.N.M. prestaju da budu potpuni gospodari svoje karijere. O njihovoj sudbini, indirektno, ali neminovno, počinje da odlučuje publika koja je tražila muziku i pokret koji će biti potvrda njihove ideje o dobroj zabavi i otpadničkomživotučilavejednegomile ljudi i idola koji će biti dovloljno prirodno suludi i interesantni i autentični da ih mogu predvoditi, Čini se da su F.N.M. ispunjavali sve uslove za nešto takvo, iako toga nisu bili svesni. "Cela stvar oko Real Thing i naše populamosti mi ječudna - svese dogodilosuviše brzo, iznenada. Jož uvek se pitam zašto. Cini mi se da nas ljudi slušaju iz potpuno pogrešnih razloga, ne tolikozbog onoga što mi radimo, većzbog onoga što oni zamlšljaju da smo - a to je potpuno uvmuto. Mislim da je Introduce Yourself najbolji LP F.N.M., a tako malo ljudi ga je stvarno slušalo. Svi mi govor eßeal Thing ? Real Thing. Na koncertu najviše sviramo Introduce , a to je tako zabavno, kao da radiš obrade.” I tako, dok na jednoj strani "apatični" američki bendovi (Mike Patton) propovedaju o depresiji, alijenaciji, crnilu, mučnosti i nemogućnosti

življenja, F.N.M. uz Red Hot Chili Pappers, postaju predstavnici onih bendova koji su realnost i aktuelnost svoje muzičke povesti transformisali u pop fikciju stadionskih razmera, a to je bilo omogućeno nepotpunom definisanožću njihovog muzičkog zaleda. NajlakSe je, zapravo, reći da su muzika i čitav "attitude" F.N.M. ranije bili bolji, možda samim tim žto su bili altemativniji (poslednji LP prodat je u enormno velikom tiražu, au jedno im je doneo i nominaciju za najbolji HM bend iz L. A?!), ali nisam siguma da je isključivo i baš tako. Na svojoj aktuelnosti oni ništa nisu izgubili; kao i R.H.C.P. oni su bend koji odgovara jednom od sadašnjih muzičkih i trendovskih trenutaka, odnosno onom trenutku koji pogoduje publici koja želi da se đruži i okuplja, bez zalaženja u intimne i stvarne dubine druženja; ta publika želi igračku uz koju će zajednički, obavijena dimom opijata skakati i divljati. I zaista, na koncertu F.N.M. sejavlja čudan, ali ne i neprijatan osećaj zajedništva (zamislite to na koncertu Dinosaur Jr.), koji vas nepoznatom snagom primorava da budete deo te ludažke opuštene atmosfere. Možda su upravo zbog toga koncerti dokaz da F.N.M. nisu puki konglomerat rock trenutka koji ih je u velikoj meri moduliraio, svesni su da Real Thing nije baš "prava stvar" za F.N.M. i da bi se mnoge stvari vezane za njihovu naglu popularnost, mogle nazvati ponežto nesrećnim slučajem, i da populamost prilično varljiva, kao, u ostalom i publika. "Da, istina je da postoje ljudi koji će mi reći da su F.N.M. najbolji, ali to nisam ni pokušavao ozbiljno da shvatim. Verovatno zatošlo osebi nikada ne razmišljamo kao o nekom megabendu koji mlali pare, U ostalom, ne možemo nikada biti najbolji - jer, najbolji su Young Gods." Ove reči je izrekao opet M. Patton, koga sam, uzgred rečeno, srela na koncertu Young Gods, dan pre negoštosu F.N.M svirali naßeadingu, On, sam, odličan je primer amerižkog uživaoca onih bendova koji se (kao što je stari Ritam klasifikovao), nalaze "iza horizonta", i možda baž zato, on i ostatak benda obećavaju nešto novo.

37