Ritam

znemo na pola pesme. Onda smo namerno stavili pingyine,aondasuljudi počelida nasgađaju pingvinima..." - Da vas gađaj u pingvinima?! "Malim, od čokolade." Gođine linejdžerske ozbiljnosli Ride su ispunili kreiranjem grupe koja pravi muziku obraćajuči se prevashodno osećajnosli svojih vršnjaka. To je uočljivo iz svakog njihovog poteza, iz oslonca koji otkrivate ako malo zagrebete ispod površine -zar se jedna od njihovih najboIjih pesama ne zove Seagull (Galeb) i zar nije napisana po knj izi Galeb Džonatan Livingston. 'То je sjajna knjiga. I u našoj, zapravo Andyjevoj pesmi, imaš taj osećaj letenja i padanja, uzletanja nad svime što je bko tebe u tom trenutku. To je ono osećanje kome težimo kao bend. Svakom je potrebno to oslobađanje osećanja. Ne bih želeo da to dalje objašnjavam." - Osećanje letenja i padanja? "Da, naša muzika je o oba osećanja. Ona je o stvamosti i o snu da možeš biti bolji i o propadanju toga sna i shvatanju da ne možeš đa nudeš bolji nego što jesi. Mi samo reagujemo na to, a čini mi se da svi imaju takva iskuslva i da svi гаzumeju šta hoćemo da kažemo..." - Uoslalom to je jedan od onih snova koji se najčešće ponavljaju. O letenju i padanju... "Mi to osećamo sve snažnije iz dana u dan, kao grupa - taj osećaj da si negde visoko i da možeš da padneš - skoro da je provalija opipljiva..." -Plašišse? "Svakako. Definitivo, Neplašimo seu muzičkom smislu, jerznamo šta radimo kao grupa, ali sve ostalo oko nas je definitivno zastrašujuće. Mi uglavnom sve radimo zajedno - u osnovi pišemo pesmezajedno, praveći tekst kao osnovnu liniju, a onda nabacujemo zvuk kao boje na platno. Postoje određene stvari oko kojih se razumeшо bez razgovora, kojeosećamo na isti način. Nekada smo i živeli u istoj kući. Kao što smo zajedno oselili kakvi treba da nam buđu omoti, lako smo i ime grupe odabrali iz jakog osećanja da je to upravo ono o čemu se radi - Ride (jahanje), kao izraz bežanja od stvarnosti, eskapizma. Kad smo prvi put pomenuli to ime svi smo intuitivno osetili da je pravo. Znali smo šta hoćemo - snovi isnevanjesu jedna od lih stvari, letenje je druga. Sam osećaj sviranja na koncertima je poredivsa letenjem i kad sezajadno nađemo na sceni, posle svega šlo nam se zbiva u stvarnom životu, mi se razumemo, jer u tom trenutku svi imamo isli utisak da smo tamo negde visoko... to je letenje. O politici ne bi znali da napišemo ništa, jer ne postoji takva vrsta veze između nas koja bi nam omogućila da osećamo istu stvarzajednički.” - Cini mi se da postoji nešto u vašoj muzici što podseća na dugometražni crtani film Walta Disneyja... barem laj pokušaj da se istovremeno stvori ulisak nečeg fascinanlnog, magičnog i zastrašujućeg. "Mislim da znam šta hoćeš da kažeš i dopada mi se, mnogo stvari ф je zastrašujuće baš zato što je magično..." O TELENCETU Pitanje koje se sve češće postavlja, negde na periteriji zbivanja, je da li će rock muzika uopšte preživeti naslage i naslage novih bendova koji nastaju oblikovanjem uticaja nekih starijih saslava? Da li grupicc koje danas rade, a podsećaju na male mutante Byrdsa, Led Zeppelin, Black Sabbath, Лоу Division, ili The Stooges, uopšle mogu da utiču na nekog, da ga podstaknu

da nastave tu liniju, kao što su današnji bendovi jednom bili potaknuti od onih originalnih, starijih. "Nadam se da ćemo uticati na nekoga. Naše ploče su izdate i biće tamo napoiju zauvek. I za deset godina. Možda će tad uticati na nekoga. Ljudi još uvek sviraju i vole jazz, ne vidim zašto za deset godina пе bi svirali rock’n’roll - uvek će postojati ta težnja za raznovrsnošću u populamoj muzici, ona nikada neće biti jedinstvena celina. Uvek će se događati ta fatalna kombinacija koja čini bend, par Ijudi koji se razumeju i odjednom se sve spoji u zajedničku priču. Osim toga, dešava se onoštose većdogađa - muzika identična ovoj koju svira Ride može se dopasti nekom negde drugde, u Rusiji, recimo - i on će je odsvirati možda notu po notu isto, ali sa potpuno drugom osećajnošću. lli zamisii devojački sastav koji svira muziku Sonic Youth. To ne može biti ista stvar. Takođe, muzika je trenutno vrlo raznovrsna, bar na listama. Sećam se da se pre par godina dešavalo da nijednu od četrdeset pesam na Top 40 ne mogu da stnislira. Sad je puno bolje, izvrsno je to što grupas kao što je Slone Roses može da se popne tako visoko i ostane dugo na listama zaista sviraj ući svoje instrumente - gitara, bas, bubanj - a ne kreirajući muziku za kompjulere. Trenutnose većdogađa, a übuduće ćese još više polagati na razne fuzije ■ nezavisni sastavi koji prave plesne pločej reggae-rap mešavina i slično. To sve daje puno veću slobodu grupama - niko više neće morati da celog života svira jednu te istu stvarda bi opstao. Nekada opskumi i leški nezavisni sastav, može lako učiniti poznatim i prijemčivim, lakšenego ikad." Lawrencese do početka koncerta setio i daje The Wall Pink Fioyda uticao na njega, priznaojei dajevegetarijanac od dvanaestegodine. U to vreme je živeo na farmi i dmgovao sa životinjama koje su bile okolo, znajući svaku poimenice. Par noći je prespavao u štali sa jednim teiencetora koje je kasnije odvedeno, zaklano i raščerečeno... Oh, deca su danas tako ozbiljna.

Dragan Ambrozić

a Milja Jovanović)

29