Ritam

ESAD HAOS

Led Zeppelin - nastavak sa strane 39

pesma Willieja Dixona I NeedLove rešena je (odgovarajućom fmansijskom kompenzacijom) van suda 1987. godine. A Nobody’s Fault But Mine, koju je u dvadesetim snimio Blind Willie Johnson, pojavila se na albumu Presence kao Page/Plant kompozicija. Ima li tu nekog sistema? "Cuti i ne govori ništa," smeje se Robert. "Prvo, ta pesma je sada javno dobro zato što je on davno umro, a drugo, to uopšte i nije njegova pesma - niko ne zna odakle u stvari potiče. Ako ste čitali knjigu Deep BLues Roberta Palmera, videli ste da su svi tako radili. Kad Robert Johnson svira Preaching Blues on samo uzima verziju Sona Housea i remodelira je. I tako unedogled." lako je blues u osnovi muzike Zeppelina, to je samo vrh ledenog brega različitih elemenata koje su sintetizovali. U srednjem periodu karijere britanski folk se nametnuo kao još jedan dominantan uticaj, dok su se zvuci egzotičnijih podneblja sve više pojavljivali pred sam kraj. Robert priča: "Jimmy i ja smo cunjali po Atlas planinama u Maroku. To nije bio baš hipi san jersmo imali zlatne kreditne kartice, ali za nasje to bila avantura muzičkih olkrića. Ili, na primer, snimanje uličnih pevača po ulicama i bordelim Bombaja za vreme protivavionskih vežbi. To su za meneZeppelini. Na neki način tojesumirano u FourSdcks (sa četvrtog albuma), Friends (sa trećeg), Kashmiriln TheLight sa Physical Graffiti." Kashmir je među najdražim pesmama Johna Paula Jonesa, ali i:

Vcoma volim i Stuinvav Ти Исапп /.:ilo .što ovaploćujc ono Sto su Zeppelini zaista bili. Takođe, опа pesma sa crkvenira orguljama u uvodu, Thank You (sa drugog albuma), u novom rasporedu na CD-u zvuči vehčanstveno." Jimmy Page bira: "Ima dosta očiglednih favorita - Kashmir, Stairway - ali pesma koja najbolje pokazuje koheziju benda za mene je Achilles'Last Stand sa Presence.” A Robert Plant zaključuje: "Mi smo tada bili u 'progresivnoj’ muzici - tako se to onda zvalo. Napredovati od Good Tirnes Bad Times , How Мапу More Tirnes, Communications Breakdomi (sa prvog) do Whole Lotta Love i Ramble On (sa drugog albuma) i pri tom imati samo 22 godine veliki je skok za momka iz provincije. Treći album je bio vrlo važan za očuvanje mog dostojanstva. Akustične stvari kao što je Fricnds su učinile Led Zeppelin moćnijim. Pokazale su da nismo samo mašina za hilove. iVhen The Levee Breaks sa četvrtog albuma je bio još jedan divovski korak. Uspeli smo da dobijemo zadivljujući zvuk bubnjeva i od njega smo krenuli. Mogli smo da sviramo bilo šta i to bi zvučalo dobro. Niko drugi do John Bonham nije mogao da stvori takav seks groove." AJi ipak Page mora da ima poslednju reč: "Fantastičan čovek i to jesvešlose može reći. Najmanji zajednički sadržalac je uvek bila muzika. Pošlovali smo jedan đrigoga i muziku idući putevima kojima niko рге nas nije išao."

72