Ritam

NIKITA (Nikita) Luc BESSON Anne PAJRILLAUD, Jean-Hughes ANGIHDE, Тсћеку KARYO, Jeanne MOREAU "Nikita" je priča o devojci koja, osuđena na doživotnu robiju po izvršenom übistvu, biva vrbovana od francuske tajne službe da postane agent-egzekutor. Film se odvija u miljeu špijunskog trilera, ali se ne bavi ispunjavanjem kiasične forme žanra. NJegov predmet nije borba dveju ideoložki suprostavljenih tajnih službi, već se koristi odnosom građanska sredina-zakulisna događanja da bi se koncentrisao na jeđnu privatnu priču, jednu interesantnu sudbinu. Tako, iako je Nikita u službi fransudke vlade, a ne individualac koji pruža svoje usluge mafiji, po tematici je film bliži delima koja se bave problemima plaćenog übice, kao što su "Inajmljeni revolveri' Frenka Tatla ili "Samuraj" Žan Pjera Melvila. Milje tajne službe u filmu je u funkciji metafore jrdnog drugačijeg sveta, u kome neprilagođena junakinja dobija da bira između smrti i još jedne šanse da nekako živi. lako je pitanje krivica-kazna pažljivo odmereno, ono ne pretenduje na neku eksplicitnu društvenu kritiku, pošto bi to

razorilo ono što je reditelju očigledno biio najznačajnije - emocionalnu korespodenciju sa glavnim likom, koja bi se u suprotnom slučaju svela na patetično sažaljenje. Metafora drugačijeg sveta prilično je očigledna konstanta koja se pojavljuje u Besonovim filmovima. U "Podzemlju" to je bio paralelni svet podzenme železnice. u "Velikom plavetnilu” more. Kao karakterističan Besonov lik (slično junacima "Velikog plavelnila") Nikita je neko ko ima sposobnosti ili vlada veštinama koje su retke i izuzetne, dok je emocionalno sputana i osujećena, nesposobna da vlada sopstvenim životom. Junaci "Samuraja" i "Imajmljenog revolvera" uspevaju da odiže kontrolu nad zbivanjima dok se ne zaljube, podlegnu emocijama. Tada više ne mogu da übijaju i gube sve. Za razliku od njih, Nikila nije predstavljena kao snažni individualac. Ona je neko koga je život doveo u poziciju da živi šizofreno. Razapeta između svog sadistički nastrojenog gurua (Bob) i mladića koji je voli (Mark), ona se nalazi u situaciji koju nikada neće moći da razreši u svoju korist - čak ni kada Mark sazna punu istinu o njoj i nakon toga ostane ne njenoj strani.

Saša Markuš

TANKA LINIJA SMRTI (Flatliners) Joel SCHUMAHER Kiefer SUTHERLAND, JuUa ROBERTS, Kevin BACON Grupa studenata medicine podvrgava se opasnom eksperimentu. Svako se, uz pomoć svojih koiega, dovodi u stanje kliničke smrli da bi zatim bio vraćen u život. Cilj eksperimenta je da se dotakne krajnje iskustvo, iskustvo smrli. Horor motiv, motiv naučnika koji je prekoračio granicu i time počinio greh je motiv čije implikacije bivaju izvmute. Umesto da je pokušaj prekoračenja granice greh zbog koga junaci treba da pate, đo kraja filma to postaje sređstvo za izbavljenje od svih ostalih grehova. Pošto je film zasnovan na psihoanalitičkom viđenju sveta to su inkamacije polisnutih i zaboravljenih osećaja krivice iz detinjstva. Kažem na psihoanalitičkom viđenju sveta, zato što je psihoanaliza k6d preko kojeg ovaj film komunicira sa gledaocem. Likovi ne govore o njoj, ne misle o njoj, oni prosvetljuju sami za sebe. Glavni lik biva uveden u radnju sa indijanskim bojnim pokličim koji glasi: "Danas je dobar dan za umiranjel", a biva izveden kao prosvetljeni hrišćanin. Sta dobijamo? Film u kome se postojanje Boga pokazuje preko postojanja psihoanalize? Smešno? Čudno? Baš lepo? Odlučite sami. Moj odnos označava ova jedna zvezdica u đnu teksta. Опа ne stoji zbog Boga i psihoanalize, već zbog filma. Јег, čini mi se da u određenom segmentu filmova koje gledamo od šezdeselih godina na ovamo horror, melodrama, SF i ostali lepi žanrovi umiru dva puta. Jednom, prognani kao beznačajni i trivijalni i drugi put, apslovirani, prihvaćeni jer su postali benigni. ♦

SaSa Marku f

74