Ritam

SNEDOKAZANA KRIVICA (Presumed Innocent) Alan J. PAKULA Harrison FORD, Bonnie BEDELIA, Raul JULIA, Brian DENEHI Nikad mi nije bilo jasno zašto neki reditelji imaju tako snažnu potrebu da glumačkom podelom u Шпш naprnve zbrku u gledaočevoj glavi. Evo, npr. Pakula u "Neđokazanoj krivici": ne samo da Džulija igra pozitivca, a Denehi negativca u šta je teško poverovati, nego još i Harison Ford podseća na Mikija Manojlovića (umesto na kapetana Soloa iii nekog sličnogl). Sama priča "Nedokazane krivice", bazirana na romanu Skota Turoa, zapravo je solidna sudska drama sa elementima krimića i melodrame. Nažalost, producenti (Sidni Polak i Mark Rozenberg) i reditelj uradili su mnogo toga što je bilo u okviru njihovih mučnih i mračnih autorskih kompetencija, mada je film, za čudo, ostao gledljiv. Filmu, do duše, neoprostivo nedostaju duhovitost i lepota pa treba puno dobre volje pri razumevanju raspleta koji razjašnjava aljkavo izvedenu zabunu po principu pogrešnog vođenja radnje. Naime, kad publika sazna da je antipatičnu Ijubavnicu übila antipatična žena, malo je verovatno da će iko razumeti da se u filmu ne radi o psihopatologiji, već o velikoj Ijubavi. Sve zvezdice pripadaju priči - da je sam Pakula, pola bih mu maknula! * * *

Vladislava Vizi

PLACUIVKO (Сгу Baby) John WATERS Јоћппу DEPP, Ату LOCANE, Susan TYRELL, Iggy POP, Ricky LAKE Balitimor, 1946. Rodio se John Waters. Batltimor, 1954. Cry-Baby i "drapes" preuzimaju grad u svoje ruke. U "Mondo Trash" civilizaciji Baltimor je ishodište, mesto stalno povratka za najvećeg među majstorima lošeg ukusa. Balitomor, 1962. Tinejdžerski raj na zemlji ("Lak za kosu"/Hairspray), a Divine (Watersov zaštitni znak) u svostrukoj muško/žeskoj ulozi. Divine umire, a Waters gubi svoju đivu, prijatelja, oca i najku, sestru i brata, glavno uporište svoje trash filozofije, sapatnika i saputnika na putu ođ Super Bmm do "A" Holivuda. Divine ga je napustio u trenutku kada je trebalo da se ispostavi račun. Previše razloga za očajanje? Ne, račun je ipak ispostavljen. Ime mu je "Cry-Baby". Najskupiji od svih trash projekata u istoriji filma ujedno je i kulturološko čvorište svih teen (rehe!) žanrova i podžanrova, od klasičnog omladinskog (high schoo!) filma sa pevanjem do a la "buntovnik bez razloga-

zatvorskog" filma. Prazninu koja je ostala iza Divinea ispunio jejedan ultimativni supercasting, Mink Stole i Ricky Lake (sopstveni stock сотрапу), Susan Tyrell i Joe Dallesandro (Warholov stock сотрапу), Traci Lords i Patty Hearst (hard core i hard politics), Тгоу Donahue i William Dafoe (ozbiljni glumci), nove zvezde (Јоћппу Depp i Amy Locane) i stari dobri Iggy Pop. Najveći pesnik američke (ne)kullure nonšalantno otvara šareni pasijans klišeiziranih situacija, varajući pomalo da bi ga otvorio do кгаја. Ali pasijans nije poker i eazloga za Ijutnju nema, a razloga za dobro raspoloženje i previše. Rana rock’n’roll polifonija, 3D i Frenc lcissing in the USA. "Ja sam najsretniji tinejdžer na svetu," kaže Ricki Lake u "Laku za kosu", a Јоћппу Depp i svi junaci filma "Cry-Baby" puštaju po jednu veliku suzu za buntovničkim vremenima koja odlaze u nepovrat i vremenom skore (malo)građanske integracije. A"Cry-Baby"jejedan ceo Waters u jednoj velikoj suzi za Divineom, Warholom i svonom onom sabraćom poginulom na poprock-camp-trash stazi ka velikom komercijalnom uspehu. I dok Waters konačno inkasira prvoborački staž u trashrevoluciji drugi trash-mogul Paul Bartel snima svoj novi film u Zagrebu. Klasna borba sa Beverli Hilsa prenela se па zagorske brege. Oh, kako dobar znak, jer niko kao ova zemlja ne zaslužuje vidno mesto na globusu mondo trasha.

konceptualno *** • • trezveno ♦* * ♦ u kontekstu opusa ♦ • * objektivistički ♦ • maliciozno

Dinko Tucaković

PLASTIČNi ISUS Lazar STOJANOVIĆ Tomislav GOTOVAC, VuJdcaĐILAS, Nevolja sa filmovima koji nisu imali pravovremenu recepciju je u tome što je o njim teško govoriti van uvažavanja konteksta, a pogotovu kada je reč o filmovima stvaranim u vreme (šezdesete i početak sedamdesetih) lagodnije odnosa prema naraciji. Stilska legitimisanja, karakteristična za dominantnu struju šeszdesetih godina (neobični uglovi snimanja, deziluzionistički efekti, nepoštovanje vremnsko-prostomog kontinuiteta...) izgubili su svoj modemistički bekgraund jačanjem interesa za priču (mitove) koja se nalazi pod okriljem Zakona suprostavljenog težnji ka apsolutnoj slobodi. Jedan krak nakon završetka velike zabave šezdesetih završio je u mutnom otreflrisnju i atomizovanom radikalizmu suprostavijenom

77