Ritam

VELIKA MALA ČETVORKA

Mogli bismo tvrditi da je početak rock’n’roll muzike u mnogome podrazumevao simbiozu već postojećih i poznatih muzičkih pravaca. Istorija rock’n’rolla je istovremeno umnogome istorija recentne poularne kulture tako da posle nekoliko decenija postojanja (i mnoštva pravaca izniklih iz njega samog) napraviti nešto zaista novo znači uputiti se u vođe ekstremnog eksperimentisanja. Međutim, težnja za originalnošću po svaku cenu jejeđna od najvećih zabluđa umetnosti uopšte. Imajući to u vidu i ne želeći da se bave muzičkim opitima sa motornim testerama, bušilicama i mešalicama za beton, tokom osamdesetih se svuda u svetu pojavila nova generacija zđravih (uglavnom pod uticajem punka) bendova, koja je formulu za svoju muziku potražila u već oprobanim idiomima koji su odavno postali opšte nasleđe, ne nalazeći samo snage da se sami reprodukuju već i da utiču na najsvežija zbivanja. Kada se govori o takvim grupama prva asocijacija su "novi" američki benđovi čiji su se glavni stvaralački reperi kretali duž paralela koje su se početkom osamdesetih povlačile između HUsker DO, Replacements, Black Flag, Descenđents i Dickies sa savremenim dešavanjima u Britaniji, prevashodno post-punk strujanjima. Рапdan njima je novi naraštaj engleskih bendova па koje su presudan uticaj izvršili Buzzcocks karakterističnim spojem agresivnosti i fme melodičnosti. Upravo taj

Obratitepažnju na kombi marke Ford Transit. Možda upravo pored vas prolaze Mega City 4 upotraziza mestom kome jošnisu predstavili svoju mešavinu zaglušne gitarske buke i krhkih emocija.

spoj je glavna osobina bendova kao što su Snuff, Senseless Things, The Sect, a ponajviše Mega City 4. Atraktivnost ovih bendova je baš u tome što su uočili da je stara dobra rock’n’roll knjiga došla do trenutka da bude temeljno iščitana па jedan novi način, iako su sva slova ostala ista. Verovatno je da će Snuff pri tom ostati upamćeni a kao furiozan snažan, muzički dobro potkovan punkoidni sastav. Senseless Things izgledaju kao stripovana verzija Ramonesa iz tinejdžerskih dana, zvučeći zabavno i prilično neozbiljno, a pesme im se brzo pamte, ali i zaboravljaju. U tom đruštvu Mega City4seizdvajaju kao benddobro osmišljenog i ostvarenog identiteta, izražajnih i zaokruženih pesama. Kao i veliki broj drugih dobrih novih bendova MC4 potiču iz crne rupe provincije (u njihovom slučaju mesto se zove Farenboro). Thmo se okupljaju 1988. godine. Po njima Mega je nešto dobro, City nešto veliko, a pošto ih je bilo četvorica ime je lako dovršeno. Da li je to znak skromnosti što su inicijali MC4 matematički manji od MCS? Od tada su za etiketu Vinil Solution snimili dva albuma (Tranzophobia i Who Cares

Wins), dve EP ploče i hrpu singlova (Mile.s Apart, Don’t Ever Leave Me, Less Than Senseless...). Vezanost za ovu malu etiketu govori o rešenosti benda da ostane jednako nezavisan i eposredan kaoštoje bio u samom početku. Ovo potvrduju i njihovi koncerti koje ođržavaju bukvalno svuda, čak i u mestima koje je nemoguće pronači na mapi, па kojima potvrđuju svoju srčanost i komunikativnost. Mega City 4 su pre svega vešt bend - prilikom preslušavanja njihovih ploča ne možete se oteti utisku da vas sve to odnekud nanešto podseća. Njihove pesme karakieriše ugođaj pritajene prepoznatljivosti... baš kad vam se učini da gitara i ritam sekcija zvuče kao Hiisker Du sa Warehouse, začujete grmljavinu sa prvih ploča AC/DC. Ali, zar i britanska svakodnevica пе podseća sve više na onu od pre desetak godina. MC4 izražavaju ulični bunt i iskričavost, pesme im übedijivo govore o adolescentskoj usamljenosti i nezadovoljstvu (kao što su to Replacements nekada na početku karijere činili svojim do savršenstva dovedenim HC-punkom i garage-rockom). Istinski su nostalgični, inertno agresivni i dirljivi (kao što bejahu Buzzcocks i Hilsker Du), snažni i pomalo neozbiljni i jednostavni (kao Dickies). Ova izmaglica asocijacija ih ni malo ne dovodi u defanzifan položaj. U intervjuima su uvek spremni da dodaju neko novo ime listi uticajasa kojima ih suče. I dok kritičari, raspeti između monolitnosti gitarskog zvuka i začudne krhkosti emocija u tekstovima, mozgaju da li je to više pop ili punk pevač Wiz, gitarista Danny, basista Gerry i bubnjar Chris u svom trošnom kombiju špartaju Britanijom i Evropom.

Olja Miletić

8