Ritam

DUPLI, MOLIM!

Ако imate CDplejer i to ceo, nemojte se čuditi ako vas uskoro übede da imate samo pola. Po staroj HI-FI maksimi celo nije celo ako ga ne čine dvepolovine. Ili još bolje, tri trećine...

Тек sa uvođenjem digitalne tehnologije HI-FI se konačno uklopio u dominantne trendove zapadne misli (Шоzofije, estetike...) đvadesetog veka. Recept je jednostavan: nešto celo (analogno) treba iseckati (digitalizovati), a zatim to sve opet nekako sastaviti da bude što sličnije onom od čega se krenulo na početku. Ko god je pokušao da popravi neki precizan mehanizam vrlo dobro zna da ga je lako rasklopiti, a teško sklopiti i vratiti u prvobitno stanje. Upravo ovim drugim (pošto je, izgleda, nepovratno razmontirala konvencionalnu tehnologiju vinilnih ploča) trenutno se bavi industrija HI-FI uređaja. Kako što boIje digitalizovani zvuk vratiti u analognu informaciju koju zvučnici jedino mogu da reprodukuju i naše uvo može da čuje. I od koje je, na kraju, sve i počelo. Svojevremeno smo pisali o novoj generaciji čipova (Philipsov "Bitstream", Technicsov MASH) koji su uvedeni da bi se poboljšao proces digitalno-analogne konverzije. Nismo se bavili toliko tehničkim detaljima koliko ponavljanjem strategija koje su vladalei "starom" Ш-И industrijom, kao i procesom raslojavanja na tržištu CD plejera koji su samo pre nekoliko godina najavljdni kao "konačno i savršeno rešenje" na polju reprodukcije muzike. Industrija potrošačke elektronike vrlo dobro zna đa se najbolje prodaje san, a bilo kakvo "konačno

rešenje" je u snovima neisplativo. Zato je oduvek imperativ bio da se tržište organizuje kastinski, sa određenim uređdjima kao vrlo jasnim znacima prestiža i upućenosti onih koji ih poseduju. Još se ni štamparska boja nije osušila na oglasima koji su nas übeđivali da portabl CD plejeri isto tako dobro rade kao oni koji rade samo na 220 volti, a već je krenuo novi napad pravi CD je samo onaj iz dva dela. Zašto i

kako je tako najbolje svedoči vrlo sveži oglas etikete Technics. U čelićnoj kasi je dvokomponentni CD, a tekst glasi: "Skup je - vrlo je skup". No, ako su to strateški razlozi i ponavljanje stare priče, pozabavimo se sada taktičkim problemima. Prvi je psihološke prirode. Izdeljenost sistema na komponente je oduvek bio neophodan

preduslov za ozbiljno bavljenje HI-FI-jem, čija je "aristokratija" (potisnuta masovnošću, ali sa očuvanim ideološkim prestižom) s podozrenjem gledala na plebejski zgodno kompakntno integrisane CD uređaje. Dizajn koji oponaša stare principe treba da razbije predrasude o neminovnom kompromisu koji donosi svaka integracija. Višekomponentni CD naprosto više liči na ono na šta smo navikli da bude pravi HI-FT. Drugi problem je čisto tehničke prirode i tiče se proste istine da specijalne zadatke bolje obavljaju specijalne jeđinice nego pešadija. To znači da su dve osnovne jedinice svakog CD plejera - transportni mehanizam sa laserom-čitačem i digitalno-analogni konvertor - odvojene i svaka se bavi isključivo svojim poslom. Zašto bi to bilo neophodno? Zato što onda ovi segmenti ne dele isti transformator i isto uzemljenje, kola su razdvojena i na najmanju moguću meru su svedene interferentne visoke radio frekvencije koje neminovno nastaju u procesu i koje negativno utiču na kritični stadijum pretvaranja digitalnih u analogne informacije. Naravno, i obični CD je opremljen zaštitama od ovakvih unterferencija, ali kompaktnost šasije i blizina delova uslovljavaju kompromis. Takođe, više pažnje (i prostoга) je moguće posvetiti poboljšanju transportnog mehanizma koje neki specijalisti smatraju vrlo kritičnim za preciznost i detalj konačnog rezultata. Na kraju, konvencionalna veza (običan koaksijalni kabl) između komponenti u najvećem broju

p'iše BOŠKOJUGOVIĆ

Ima ih i iz tri deia. Francuski "Micromega Trlo". Vaš je za samo 4.000 funti.