Ritam

Petogjula 1993. izlazi "Zooropa", svetliji ali i prljaviji naslednik "Achtung baby". U "Zooropi" se mešaju neke nespojive i ekstremno bizarne stvari. Nasumice su rasuti Bowie ("Heroes"/"Low" faza)", "Neuromancer", naci mačizam, dadaizam, pali anđeli, Wenders, melanholija, đroga, letargija, televizija, slava, seks, beznađe i Ijubav. Na "Zooropa" tumeji Bono se prikazuje u svom dijaboličnom alter egu MacPhistu. Ako je Amerika ogrezla u parama, Evropa svoju dušu još uvek duguje Mefistofelosu. "Bad" se na koncertima nadovezuje u "Let itbe" Beatlesa, a "Love is blindless" u "I cant help fallin’ in love withyou", posvetu Elvisu, prvom zavisniku od publike koji je otišao sa ovog sveta nikada ne dokučivši parametre slave. U 2 vešto manipulišu ovom tezom. Otvarajući pitanje postoji li i kako izgleda dalje, upada se u jednostranu zamku. Pojam slave je uvek bio jednokratne upotrebe, no, pojam mita svakako hije. Sličnu manipulaciju anemične publike imali su i Laibach. Ali bez stadiona. Ovaj metalno-mentalni šok prave samo U 2, proračunato i nadasve prezicno. Kontakt sa publikom i bis ne postoje. Oni su neprikosnovani i jedini, uverili su se i sebe i nas i to. Cena uništavanja i negiranja velikog dela sopstvene karijere je velika, to je i beskompromisan zalog. Sve skupa opet jeste šou biznis ("There's no busyness like show busyness"). Jeste i politika. No, inteligentni, a u isto vreme vrlo grandž (grunge) het trik je postaviti ironijsku distancu od ovog teksta i daljeg mogućeg tumačenja beskrajnog fenomena U 2, samo kontraverznom izjavom neponovljivog Mark E. Smitha (The Fall): "Da je znao način kako su spaljivali veštice, Isus bi verovatno pobesneo. Ali, da je Isus video U 2, sigurno bi bacao flaše na U 2!"

Aleksandar S. Janković

101