Ritam

hapšenja bio je što dovodi u pitanje status kvo i progovarta o istinitim problemima. Privlačioje pražnju publike seksualnom tematikom, a zatim nastojao đa raskrinka hipokriziju. Mnoštvo komičara danas priča o seksu na eksplicitan način, ali oni nisu iskreni. Sama forma komedije je razvodnjena. Ujednom momentu, komedijajeposedovala potencijal revolucionamog sredstva za гаzotkrivanje istine. Danas Ijudi ne shvataju razliku između Lennv Вшсеа i komičara koji izgovaraju reči kao "sranje" i "jebi ga" bez ikakvog razloga - publika se smeje, јег ih te reči još uvek čine nervoznim. Kada je Lenny Вшсе bio mrtav, Holivud je proizveo film o njegovom životu, prikazavši ga kao samo još jednog "šok humor" komičara". • Koliko je underground strip povezan sa tradicijom američkog novinskog stripa s početka veka? "Kada je 1896. nastao američki novinski strip, bilo je to iskreno izražavanje ideja mladih Ijudi, koji su imali šta da kažu. Kada je nastao underground strip, to je takođe bilo iskreno izražavanje ideja mladih Ijudi, koji su imali šta da kažu. Tokom godina su novinski stripovi, međutim, evoluirali u dosadan i jeftin konzumni proizvod". - Strip "Nard п’ Paf spada u underground klasiku. Vaš jednostavan crtački stii ujedno je i vrlo sofisticiran. Neobično je da ste se u novije vreme ugiavnom bavili pisanjem scenarija za strip "Phoebe and the Pigeon Peopie", kojeg je crtao Garty Whitney. "Još uvek povremeno nacrtam tabiu "Nard n' Pat", ali strip je bio na vrhuncu popularnosti pre 25. godina. "Phoebe" je 1976. započeo da izlazi u listu "Chicago Reader". Tiraž ovog glasila iznosio je 150 000 primeraka. Svi naši prijatelji su kupovali "Chicago Reader". S obzirom da nam je odgovarao tip Ijudi koji su čitali tu novinu, odlučili smo da redakciji ponudimo strip. Strip je izlazio svake nedelje tokom 14. godina. Kada je za nas postalo previše skupo da živimo u kraju grada gde se "Reader" distribuira, prekinuli smo saradnju". - Spomenučemo i vaš angažman u realizaciji časopisa "Bonus!". "Bonus!" je časopis koji se delio besplatno na teritoriji Cikaga, u tiražu od 20 000 primeraka. Bio je to način da se dopre do široke publike. Međutim, pojavilo se svega dva broja "Bonusa". Većina pisaca i crtača nisu imali bogzna šta da

kažu, osim - "želim da budem slavan". Po mom mišljenju, objavljena su samo dva zaista dobra, pametna i relevantna priloga - članak Paula Krassnera o Nixonu, i reprint "Avaj! stripa" Aleksandra Zografa". ■ Mislite li da je moguče široku publiku učiniti svesnom kreativnog potencijala stripa? "Sve dok Ijudi smatraju da ih stripovi zabavljaju nije neophodno da budu svesni bilo čega dmgog, osim onoga što im se kod određenog stripa dopada. Ukoliko strip poseduj e dublju poruku, to će čak i podsvesno uticati na psihu Čitaoca, čini mi se. Remek-delo Arta Spiegelmana "Maus" zaista koristi medij stripa na izvanredan način. "Maus" će možda uticati da i drugi crtači otkriju kvalitete o kojima većina savremenih autora uopšte i ne razmišlja. U Americi, međutim, većina Ijudi pod stripovima podrazumeva priče o maskiranim herojima. Obično kažem Ijudima da se bavi komercijalnom umetnošću. Ako bih im гекао da se bavim stripom, mislili bi da crtam Spidermana ili nešto slično. To je krajnje ponižavajuće. Mrzim stripove o superherojima." ■ Čime se trenutno bavite? "Star sam 48 godina i radim za novac. Ako bih imao nekakvu ideju, realizovao bih je ukoliko smatram da je zaista važna, čak i ako se ne isplati. Cini se da u današnje vreme ništa više nije baš toliko bitno. Međutim, ko zna? Moždau devedesetimauradim još "Nard n' Pat" stripova, ili nastavimo sa "Phoebe" storijama. Trenutno se bavim komercijalnim poslovima, kako bih zaradio da platim za hranu i kračune. Uređivao sam dečije albume za samolepive sličice - Nindža komjače, Malu Sirenu, ligu američkog fudbala, Archie, Garfield, šta god. Takode sam dugo radio na "Bazooka Joe" sličicama za žvake, dizajnirao ambalažu za igračke, ponešto za Mac Donalds, dajem časove crtanja stripa... Ništa tako interesantno kao underground stripovi". • Kako je biti crtač underground stripova u Americi danas? "Kao što rekoh, nisam bio u mogućnosti da priuštim sebi crtanje underground stripova poslednjih godina, Honorarza jednu tablu obično nije veći od cene skromnog obeda u lošem restoranu. Kao rezultat, samo Ijudi kojima novac nije neophodan danas crtaju underground stripove - tako da se u većini slučajeva nova izdanja sastoje od fantazija đobrostojećihbelihmomaka. Mislim daje9o%tih

112