Ritam

RECENZIJE MUZIKA

BOYE “Воуе se ne bo|e" (Doranit Enterprises) CD Većina ženskih bendova ima običaj da istorsirano radi na muški način, ili da previše ističe ženstvenost tako da ista ispada skoro tragikomično. Воуе očigledno nemaju problema samoidentiteta, niti su ga ikad imale, jer su još u vreme svog đebija 1988. (“Dosta, dosta, dosta”, PGP RTB) rasčistile sa osnovnim nedoumicama koje imaju žene koje se bave muzikom. Nedoumice ne postoje. Onog momenta kad uspete da se opustite, ostavite za sobom kalkulisanje, zaboravite trendove od pre tri meseca i priznate sebi da' niste Jimi Hendrix i da nećete to nikad biti, imate dobru šansu da POČNETE stvarno da pravite SVOJU muziku, bilo da ste muško ili žensko. Ovo ima smisla pominjati u vezi Воуа samo zato đa bi bilo jasno da su one upravo primer za sastav kome je sve ovo bilo jasno još odavno i da bi nam bilo jasno da njihova “originalnost” potiče samo iz toga što su počele da prave muziku sa ovakvim idejama u glavi. Воуе tako još jednom nalaze da su u potpunom saglasju sa nekim novim procesom u muzici, isto kao i početkom osamdesetih kad su igrajući se primakle new waveu. Danas objavljuju ploču usred gomile novih ženskih rock grupa novog, punkoidnog usmerenja (Bikini Kill, Huggy Bear, Voodoo Oueens, Bratmobil) koje izražavaju jedan novi ženski senzibilitet. Nekada šu žene u rocku morale da budu

ili muškobanjaste ili seks simboli da bi se uopšte time bavile - ono o čemu se sada radi, posle PJ Harvey, je to da gomile devojaka govore o ženskom pogiedu na stvari, a da nisu feministkinje samo zato što to govore direktno i agresivno. Teksad možemo videti koliko su Воуе bile sve ovo vreme u pravu zato što su radile samo svoju stvar. NJihovi tekstovi, jedinstveno iskreni i detinje čisti u osećanjima, ovde su prvi put u prosto dirljivoj konfrontaciji sa ovdašnjom posvemašnjom zbrkom, Premda su one oduvek imale izrazitu crtu

buntovništva, ostavljajući za sobom nekoliko klasičnih “ženskih pobunjeničkih pesama"(“Ja neću hevi metal"), sada se kroz celu ploču provlači tema otpora okolini. Dva najočitija primera su “Kada pamet strada”u kojoj se u vidu apstraktne nabrajalice dovode u vezu blokade i babe i "Moraću se boriti” gde se eksplicitno pominju prevareni mali Ijudi.lpak, ni u jeđnom momentu ne postoji nikakav recept šta bi trebalo da se uradi. Воуе pružaju mogućnost da svako na svoj način uradi nešto za sebe. “Воуе se ne boje" tipična je

ploča bez posebno izdvojenog radijskog hita sa odličnom produkcijom koju je ovoga puta potpisao Bebec. Uprkos tome što su pesme osmišljene kao kolaž semplova i različitih studijskih efekata, one poseduju pravu meru rock neposrednosl koja će iste, verovatno, načinitijoš zanimljivijim na koncertu, Ova ploča jeste njihova najsavršenija, složeniji nastavak istorijske prve i njenih pop dragulja. Ono što je očigledno je da je sa mnoštvom semplova njihov album istovremeno postao posveta određenoj vrsti rock muzlke. Od Crampsa preko lggy Popa i Billy Holliday do Obojenog programa, kroz njihove pesme govori cela jedna kolekcija ploča namerno skupljena kao sopstvena istorija, L 7 su nedavno doživele da ih lggy Pop hvali na MTV-u (“120 Minutes") kao prave i iskrene rok heroine. Pretpostavljamo da se to desilo jer nije prvo čuo Воуе.

Olja Miletić

VAN GOGH “STRAST" (PGP RTS) LP, kas Beogradski trio Van Gogh odlučio je da se za omot novog albuma slika u svom prirodnom ambijentu - na terasi. Jedan pogled na ovu fotografiju sasvim je dovoljan da se Van Gogh dosta precizno žanrovski odredi kao neobrijani terasa - sastav bez kravata. Istini za volju, prostor za koji su se oni na ovom omotu, a u priličnoj meri i na samom albumu, opredelili ipak nije jedan od onih pod kojima šumi more, a debele turistkinje se šetaj gole. Na albumu “Strast” ovaj bend najzad je u potpunosti uspeo da kreira

118