Ritam

osamdesetih bilo je da ništa nije trajno, niti jedna vrednost, niti jedno osećanje. PJ Harvey su grupa koja nkazuje da je put iz komunikacijske blokiranosti put kroz sebe, kroz otkrivanje svojih pravih osećanja i svog tela - jedino mesto na kome još znamo kako se osećamo i šta smo, jeste naš stomak. Žene nisu još izgubile vezu sa svojim telom. Muškarci možđa jesu. Polly Harvey samo dokazuje da u svemu tome možda ima neke istine. Makar vrištala "lick my legs/Pm on fire" pritom. Oslonac prave muzike - a ovđe, deco, govorimo o Dylanu, Youngu, Stonesima, Pistolsima - nikad i nije bio pripadnost nekom pravcu ili zajedničkom generacijskom osećaju, već ono što se zbiva sa običnim čovekom. Polly to zna.

Dragan Ambrozič

РоИу je savršeno normalna osoba. Muzičkoj pubhci, sastavljenoj od frikova, psihotičara i beslovesne gomile neiživljenih rock snobova, ništa ne može biti neobičnije. Možda je najvsći problem sakojimse ona suočava na svom putu ka Važnoj Kultumoj Ličnosti njena očigledna, upečatljiva normalnost. Današnja rock publika bukvalno zahteva da njihove zvezde budu cirkuski artisti. РоИу je inteligentna i lucidna. Nije navučena na heroin. Nema bumu proslost prmu seksualnog zlostavljanja (i nikada, čak ni zbog zloglasnih novinarskih pasa, neće ni izmisliti nijedan sličan događaj). Nema nijedan tattoo, i vezana je za svoje pihće. Kako sam do sada zaključio, nikada nije uništila hotelsku sobu, nikada nije otkazalakoncert zato što se overdozirala i nikada nije proganjala bilo koga zbog toga što j e nazivao lezbejkom. Ona je mnogo više паШс na Ijudsko biće, nego bilo koji госкег na svetu. Neobično je koliko pop štampa ima uticaja u Епgleskoj. U Americi postoje jedan iii dva velika časopisa, i pravi muzički fanovi ib пе uzimaju za ozbiljno. Oni su uglavnom, paraziti pop industrije. "UEngleskoj je uvek bilo tako. Ljudi su uvek čitali novinei pričali o onome što je unjima. Izgledada su stvari kao što su štampa i top Hste mnogo važnije nego muzika." Sve je to veoma glupo. Štampa uvek ignoriše muziku. Svi u industriji smatraju da postoji tri vrste Ijudi: muškarci, zene i Žene U Rock Bendovima. Kada novinari pišu o Ženama U Rock Bendovima, uvek pokušavaju da protumače tekstove, i da otkriju koliko su seksualno iskreni. Izgleda da su tirae opsednuti... kao da nikada nisu pomislili па ženu kao ličnost sa normainim seksualnim potrebama. Očekuju da budemo šokirani bilo kakvim izrazom koji to pokazuje. "To su stvari koje se nalaze u svim pesmama koje volim, stari blues i slične pesme, Uvek je u pitanju seks i problemi. Takve stvari meni izgleđaju kao normalne, Pomisli na to koliko često čovek peva o istim stvarima." 0 tvom sviranju gitare nije puno pisarjo. To је prva stvar koju sam primetio u vezi sa tvojora muzikom, i nešto o čemu nikada nismo pričali. Ti si ođlična i originalna gitaristkinja. Šta misliš, da П muškarci mrze ženske bendove? "Ne znam. Otišla sam nedavno da čujem Bikini Kill i Huggy Веаг (ženski sastavi - prirn ured.), i na koncertu su se, između pesama, na bittu peli IjudiJcoji

GUMENE PANTALONE I OSTALI FETIŠI

Моје ime је Steve Albini. Ja sam producent, i živim od snimanja rock muzike. Imao sam priliku da snimim upečatljiv album upečatijivog benda PJ Harvey, čiju sam pevačicu i gitaristkinju Poliy Јеап Harvey zamolio za intervju.

38