Ritam

rijere. Mislim da nisam baš dobar glumac. Uostalom, ako bi se postavilo pitanje da li uživam da budem na filmu, odgovor bi bio - ne... Kao glumac - nemam baš nikakvog samopouzdanja. R- Da li su posebno prijateljske veze sa nemačkom grupom Die Haut razlog vašeg zajedničkog odlaska па novu turneju, ili se radi o dubljem muzičkom razumevanju? Cave- Rekao bih da sa njima radim jer je to deo jednog velikogprijateljstva, volim ih kao Ijude. Christoph Breher, vođa sastava, strašno puno mi je pomogao dok sam živeo u Berlinu. Ustvari neverovatno puno mi je učinio time što me je, pre svega, pustio da živim u njegovoj kući, a onda, kao da to nijebilo dovoljno - još me je i izdržavao jedno vreme. Podržao me je u vreme kad je bilo stvamo teško podržavati me, zbog svega Sto sam radio. Prošao je kroz stvamo teške situacije dok sam živeo kod njega. Naravno, da ne volim njihovu muziku, ne bih uživao u tome da radim sa njima, a ja uvek uživam sa Die Haut... R- Za Božič 1992. mnoge si iznenadio i obradovao singlom "What A Wonderful World", u saradnji sa Shane MacGowanom. Da li vas dvojca planirate još da sarađujete u budućnosti? Cave- Odgovor na to može da bude samo možda. Ja bih sigumo voleo da uradim još pesama sa njim, a znam da bi i on hteo još da radi sa mnom, tako da je dalja saradnja među nama verovatna, ali nikad se ne-zna... Valjda ćemo uskladiti obaveze jednom. Videćemo. R- I ranije si mnogo puta izvodio zanimljive, atraktivne obrade - sa The Bad Seeds si snimio ceo jedan album cover verzija - "Kicking Against

The Pricks". Postoje ii pianovi dase objavi nekakav nastavak ili sličan album sa obradama tebi zanimijivih ili značajnih pesama iz prošlosti? Cave- Mislim da ne. Doduše, to je takva vrsta projekata da nikad ne možeš reći - ne - sa sigurnošću. Ipak, imam još toliko puno svojih originalnihpesama koje želim da snimim, gomilu toga, da ne verujem da bi tako nešto moglo da dođe na reduskoro... R- Tvoji novi albumi iz devedesetih godina ■ "The Good Son" i "Henry’s Dream" - mnogo su romatičnija dela nego prethodna. Da li je to znak da se u međuvremenu promenio tvoj kompletan odnos premaživotu ili su te te veiike teme nade i spasenja okupirale samo kao deo muzike koju stvaraš? Cave- Ono u šta sam zaista siguran - to je da je sa godinama moja muzika progresivno postajala sve tužnija i tužnija... Sadje viđim kao nešto zaista setno. S druge strane, čini mi se - a kod takvih stvari nikad nisi sasvim siguran u svoje utiske - da u njoj sada ima manje besa, manje Ijutine. Ja više nisam besan onoliko koliko sam bio nekad. Osim toga postoji određen, jasan osećaj рогаženosti u muzici koju sada pravim. Na neki način taj osećaj najbolje predstavlja moj sadašnji pogled na svet. Sledeća studijska ploča koju ću napraviti - ona na kojoj upravo sad radim - biće veoma veoma tužna, jedna u moju unutrašnjost zagledana ploča... Samo na taj način mogu da se suočim sa svom tom tugom u svom životu, jedino tako mogu da je razumem i izađem na kraj sa njom.

Marton Laszto

84