Ritam

BADMOTORROCK

SOUNDGARDEN i Led Zeppelin su znali da njišu kukovima i mašu kosom

Vrlo brzo pošto je izašao najnoviji LP Sounđgarden ~Superunknown” (1.3.1994) jedan od četvorice pobešnjelih Liliputanaca Sijetla (uz još Veddera, Aima i Cobaina svi opasno ispod 170 cm.) je morao platiti svoj deo harača koji sprovodi nemilostidna javnost u sve zahuktalijem proganjanju Sijetlanđanskih bendova. I pošto smo apsolvirali kada je i gde nekadašnji barmen Eddie Vedder pljunuo svog donedavnog kolegu kelnera, što se sve događalo sa kurt Cobainom pre nego što je svoju sudbinu uzeo u sopstvene ruke, i da Shris Comelli nije ni u kakvim daljim ili bližim rodbinskim vezama sa Robert Plantom ili Ozzy Ozbomom (a pomisao na to je krajnje degutantna), možemo da pokušamo da se za когак približimo razumevanju istinske patnje, agonije, rezignacije i besa koje smo osečali slušajudi bendove iz grada u kome u proseku 9 meseci pada kiša (ovo objašnjava neke stvari). Osim što su stalno bili upoređivani sa najupečatljivijim i najznačajnijim grupama s kraja 60-tih i početkom 60-tih, Soundgarden su nekako uspevah da ostanu malčice po strani i ne budu identifikovani kao tipičan bend iz nesredne grunge familije. Koliko mi je poznato, Soundgarden su prvi bend čiji je materijal izdat za Sub Pop, a sve do danas oni nisu izazvali tu količinu cuforije i histerije kao Nirvana i Pearl Jam. Osnovna stvar koja se nakako na kraju najbolje očituje kod njih je đa su svi ti nekađa mali bendovi započeli svoj život iskreno se divedi Black Sabbath, Led Zeppelin, Cream, Neil Youngu i mnogim đrugim velikanima гока, ne truđedi se da ih po svaku cenu imitiraju, ved đa na svoj način odaju poštu iđolima, koje u svom vremenu bar neki od njih nadrastaju.

Soundgarden su svoju prvu ploču EP „Screaming Life” (Sub Pop ’B7) izdali u vreme kada su Ameriku počela potresati furiozna deca apatije i melanholije Dinosaur (tađa još uvek bez Јг.) koji su svojom pojavom fokusirali bend kojem mnogi drugi mogu zahvaliti za postojanje Husker Du. Hard-core, koji su tada još uvek pređstavljali sada ved klasični Replacements i Descendents, bio je termin kojim ste mogli (osim ako niste bolesno sitničavi) opisati sve mogude besno gitarske benđove. lako to sada zvuči čudno hard-core su bili i Das Damen i Meat puppeta i Lemonhaeds, dakle, mnoga imena koja de nešto značiti tek posle izlaska albua ,3ug ■ U takvoj situaciji euforično nesređeni i potpuno otpadnički EP „Screaming Life”, zvučao je kao produkt Hiči kulture. Teško da je ovaj EP začetak kasnije posve osobenog zvuka Sounđgarden. On više podseda na proizvođ blago čudne kombinacije Ijudi koji su, jednostavno, morali da prave neku muziku. Crlis Comeli je u to vreme zapravo svirao bubnjeve, a ovde je počeo da peva (priča stara koliko i госк) Matt Cameron je svirao bubnjeve, uz to je bio i član Skinyard, benda Jack Endina kokji de i producirati ovu ploču. Soundgarden su se više nego ijedan bend iz tog vremena našli na tragu zđravog heavy metala, ili bolje redi, onoga što je istom prethodilo, te su jedan od retldh istinskih heavy-metal bendova koji se ne mogu strpati u trash, spreed, death ili bilo šta drugo metal. Oni su jednostavno pravi. I dok su se Faith no more igrali snažnim metaliziranim zvukom, u jednom momentu ga dovodedi do farse, Soundgarden su kao dudljivi rođak bendova koje su zapravo inicirali svojim čvrstim stavom, susretaii histeriju razarajuceg hc zvuka sa temama koje slične

40