Ritam

neke tripove kako je on makro, počeo je da maltretira sve devojke koje poznaje, deset đana je izlazio obučen kao maki'o, u nekim razdrljenim košuljama, sa zlatnim lancima, a onda je posle паргалао pesmu „Kraljica pica-parka”. A jJ’ušenje cigara” npr. smo паргалаБ tako što niko u bendu nije pušio, a onda smo, pre jedno tri godine, otkrili Kida (bubnjar, mladi Duletov brat - prim.aut.). Zamisli, najmlađi od nas, a puši! Onda je Sabljar došao na ideju da napravimo pesmu o oborbi protiv pušenja, da zajebavamo Kida. Međutyim, i Sabljar se prodao, počeo da puši - šminker! Ja čak ni kafu ne pijem, neću da mi izraste гер! R; Upravn si, ni ja nisam pio kafu doknisam propusio. D: Eto vidiš, рогок za porokom. R: Onda sam spržio rep cigaretom i rekao „ ’aj ’ sad rasti! ” D: Paaa... može. R; Vi se često poigravate sa nekom vrstom samoprezira; podsećate malo na reklamnu žvaku o Ramonesima ~ četiri mentalno polu-retardirana brata, zato što su kao klinci duvali lepak D: Ako su oni poluzaostali, mi smo tri četvrtine! Ne, nije baš... tu smo negde. Sve što mi radimo je potpuno spontano, bez nekog razmišljanja ~daj da se zezamo”. Jednostavno, obožavamo taj humor tipa Monthy Python i sl. Ja znam sve njihove epizode napamet, sve ih imam snimljene, kao i filmove. Imam čak i knjige sa sadržajem svih epizoda i filmova. Imali smo mi i Pokret neozbiljnih Ijudi, PNLj. To je nastalo ujedinjavanjem Dece debila i Super smešne stranke - naša stranka po uzoru na Monty Python Extreme Furmy Party! Predsednik te stranke je bila Sabljareva baba, pošto je na Ižborima '9O. uslov za registrovanje stranke bio da predsednik bude stanji od 35 godina, a mi nismo imali nikog đrugog ko bi taj uslov ispunjavao. Problem je jedino bio što smo sakupljali hčne karte - nismo znah da može da se fotokopira - i tako smo ihnakupili jedno 50 na gomilu, a onda je istekao rok. Inače, na Izborima ’92. Sabljareva baba je bila najstariji kandiđat, i to Velike rokenrol partije. Sećam se, dolazila je neka žena iz „Večemjih novosti” da je intervjuiše i slika, a kada ju je pitala za muziku, stara gospoda je izjavila da voh i Direktore i Dža ili bu! PNLj je, inače, pravio hardVfolk žurke. Negde u srednjoj školi smo se upoznali sa Decom debilima i tu smo otkrili zajedničku sklonost ka debilizmu. Počeli smo da se družimo i da pravimo žurke. R: Da li vi, uopšte, znate da svirate? D: Manje-više. A, imamo mi jeđnog muzičara - Goksija (gitarista-prim.aut). On je zaluđen za sviranje - samo sluša Hendrbca, Zappu i Slayer, tako da uglavnom on pravi muziku, a mi smišljamo ideje za tekstove. Goksi pored nas ima još jedan bend, zovu se Serator, kao Kreator, ali Serator. Tu su još Rule, koji je svirao u KZU, Peđa iz Direktora i Dija, bubnjar. R: Često pravite koncerfe. D: Da, do sada smo ih imali 93, ili 94. Svirali smo u, čekaj... 43 grada. Bili smo prošle godine sa DLM i u Skoplju, ići ćemo i u Banjaluku... Sviramo svakog petka, subote i nedelje. Nismo išli u vojsku da bismo upoznali predele naše domovine, nego smo napravili bend. Svirali smo po najraznoraznijim klubovima, salama, mesnim zajednicama, a u Ćupriji i Kruševcu u domu železničara! Sad u subotu (21.5.-prim.aut.) smo npr. bili u Lučanima R: Oni imaju fudbalskog drugoligaša i olipijski bazen.

D: Vidi kao znaš. Doduše, olimpijski bazen i nije baš olimpijski, ali nema veze. U Lučanima još ne znaju za tehno-narodnjake. To je prava rokenrol komuna, svi nose HM i punk majice iz ,3ezistana”. Jedino, valjda, njima tamo nije bilo neobično kada smo došli ispred kluba „Audi turbo-dieselom” iz koga se ne čuju tehno-narodnjaci, nego Slayer. Uh, tamo je bio sjajan koncert, ali smo s njim otišli u minus. Pazi, Ijudi su nas zvali šest meseci, sakupili nam pare za put, zakupih razglas i salu i dali nam sve ođ karata... međutim, kad smo ulazili u Lučane, zaustavi nas prvi pandur i napiše kaznu 250 maraka. Na izlazu nas zaustavi ista patrola i pronađu ono što nisu našli prvi put i naplate još 50! Neposedovanje rezervnih sijalica, prve pomoći i sl., sem toga, tuda kuda smo vozili bio je zabranjen saobraćaj korzo 18-22 h. - a znak je bio pao u travu, pa ga nismo videli!. Uiače planiramo, negde u junu, veliki jubilami stoti koncert u SKC-u. S njim smo planirali i da odemo u minus. Hoćemo da iznajmimo najjači razglas i najjače osvetljenje; da sviraju tričetiri benđa pre nas, recimo Šaht, Kanda, Kodža i Neobojša, obavezno Atheist Rap - s njima, inače, razmenjujemo te velike koncerte - možda i još neko, a mi da na kraju odsviramo dva sata - sve moguće stvari, od „Mamin nov usisivač” naovamo! R: Dve ploče ste izdali za dva različita izdavača. Štaje bilo sa Carloßecords, vašom bivšom izdavačkom kućom? D; Gledaš li ti TV-prenose iz Skupštine Srbije? Gde je govornica, tu je Mića (Jakšić, narodni poslanik SPO-a, glavni i odgovomi urednik Carlo Rec -prim.aut.)., znaš ono „drugovi iz SPS-a, ne može to tako!” Jednostavno, čovek je rešio da se bavi politikom, ne zanima ga više da izdaje ploče. Mi smo još u febraam prošle gođine snimili materijal za ovaj album i bilo je sve super, kao za 15 dana će sve biti gotovo, tako su nas navukli za tu ploču. Međutim, prošlo je godinu i 15 dana dok se mi nismo osvestili i dali Boriću snimke, a onda je on za jedno 5-6 dana uradio kasetu. Od tada je sve krenulo kako treba. Taj čovek je divan, čak i previše angažovan, zove me i u 1 h noću... ma, sjajan je. Zovemo ga stožer, glavni stožer. E, izašla je neka kopilacija ovdašnjih bendova u Hrvatskoj, neko privatno izdanje, na kome smo Dead Ideas, KZU, KBO i mi. Bili su ovde neki tipovi iz Pule, pokupili snimke i odneli Idijotima, koji su to napravili. Mislim da se zove nešto kao „Distorzija Tape”. Ovi iz Idijota su nas zvali i đa idemo u Pulu da sviramo, Videćemo, treba najesen da idemo u Sloveniju, ima Borić neke veze, ali ne znam kako da izvedemo da uđemo u Hrvatsku. Samo, u Sloveniju nećemo da idemo da sviramo za malukintu! R; Jugo-nostalgičari? Pa, kaži nešto o Džej Bi TitiL D: Kad smo bili klinci, bili smo protiv Džej Bi Tita. Našeg prvog pevača, Loleta, su izbacili iz škole zato što je ošlajmario njegovu sliku. Tako je iz Osme beogradske prešao zadnja dva meseca u Četmaestu. R; O, da, kad sarn ja bio četvrti razred srednje škole, kod nas je godinu dana stajala Titova slika umrljana sunderom. Gadali smo se i пеко je ~übo u sridu”. Mogao je on da postane i predsednik odeljenske zajednice u (tadašnjoj) četrnaestoj. D: Ovo je bio onaj zeleni šlajm koji nije mogao da se skine. A imali smo mi i pesmu „Slika” zbog koje smo išli na saslušanje u Božidarac (milicijska stanica u ulici Božidara Adžijeprim.aut). Išla je „skinute slike, slike sa zidova, skinute slike, slike iz izloga”. Neki uđbaš nas je provalio na jeđnom koncertu u Jevrejskoj (ulici na Dorćolu prim.aut). Vadili smo se da se (Nastavak na str. 77)

15